Brzi voz na liniji za Brajton je prva železnička veza na kojoj je primenjen bežični sistem koji je razvila firma Nomad Didžital. Do sada je internet u vozilima u pokretu bio moguć samo putem satelitske veze, koja se prekidala čim bi se pojavila bilo kakva prepreka između satelita i prijemnika. Brza železnička veza između londonske stanice Viktorija i odmarališta Brajton, omogućava zaposlenima da to rastojanje pređu za manje od sata. Voz Brajton ekspres je i prva kompozicija na svetu na kojoj možete da koristite pravi brodband internet, dok putujete. Putnici mogu da surfuju po netu, da šalju i primaju elektronsku poštu, čak i da gledaju striming video. A sve to podjednako kvalitetno kao od kuće ili na poslu. Sve to je moguće zahvaljujući takozvanoj Vaj Meks tehnologiji, koju je razvila firma Nomad Didžital, a koja omogućuje brze veze sa vozilima u pokretu. Nisko-frekventni radio predajnici duž pruge, poput ovog, odašilju signal koji omogućava vezu brzine od 36 megabita u sekundi, koji prima antena na krovu voza.
«Zamislite da je u pitanju tunel od vaj-meksa kroz koji putuje kompozicija, a veza se neprimetno prenosi dok se voz kreće.»
U samom vozu, bežični pristup internetu obezbeđuje kompanija Ti-Mobajl, ogranak nemačkog telekoma. Putnici samo uključe svoje leptope, prijave se na mrežu i na internetu su!
«Ovakav tip usluga obično se zasniva na satelitskom prijemu, a slanje ide preko mobilne mreže, tako da su brzine male. Mi smo sada u stanju da ponudimo pravi brodbend.»
Ipak te usluge nisu još uvek dostupne duž cele prugea, a mape u vozu putnicima pokazuju gde kvalitet veze pada. Međutim, novi način povezivanja omogućava stalne veze, koje se ne prekidaju u tunelima. Železnička kompanija planira da tu uslugu ponudi na svim linijama. Interes za ovaj sistem postoji u svim delovima sveta. Kada se postavi Vaj-meks mreža, onda ona nije ograničena smao na železnicu.
«Ovaj sistem može tada da bude upotrebljen i za brodbend pristup po gradovima i selima duž pruge, tako da se usluge mogu ponuditi i u oblastima u kojima nema adekvatne infrastrukture.»
Iako je ceo sistem još u začetku i postoji samo na pruzi između Londona i Brajtona, zemlje poput Kine, Danske, Turske i SAD užurbano rade na njegovoj primeni.