Linkovi

Turisti se vraćaju na Planinu svete Jelene da bi obeležili 25. godišnjicu velike erupcije


Erupcija Maunt sent Helen je počela 18. marta, 1980, posle stoleća relativnog mira. 57 ljudi je poginulo, a gradovi udaljeni stotinama kilometara su bili prekriveni pepelom. 350 kvadartnih kilometara šume je izgorelo, a svi znaci života u neposrednoj blizini vulkana su nestali za nekoliko trenutaka. Potres jačine 5,1 stepeni je izazvao urušavanje severne strane vulkana, što je dovelo do nezapamćenog klizanja terena. Američki Kongres je dve godine kasnije, 45 hiljada hektara oko vulkana, proglasio za Nacionalni vulkanski spomenik Maunt sent Helens. Biolog Čarli Krisafuli, iz Nacionalne šumske službe, već nekoliko godina proučava povratak života na to područje. On kaže da su neka područja popunjena drvećem koje je zasadila drvna kompanija, dok sama priroda obavlja svoj posao na severnom i zapadnom delu planine.

“Iznenađujuće je što tu postoji mnogo više nego što se vidi iz daljine. Mogli biste da vidite da je praktično sve šumsko rastinje, nekih sedam vrsta četinara, uistinu pustilo koren i sada počinje da proizvodi seme. Takođe se odomaćilo nekih 16 vrsta manjih sisara”, kaže ovaj biolog.

Mnoge od tih promena vide i turisti koji dolaze na Maunt sent Helens. Među mnogobrojnim posetiocima je i Marijan Ternipsid, koja je pristigla sa svojim suprugom u kući na točkovima iz San Dijega. To im je drugi dolazak od kraja 1980, tako da su promene - kako objašnjavaju Ternipsidi - veoma primetne. Stotine manjih potresa su prošlog septembra najavile buđenje vulkana posle višegodišnjeg relativnog mira. 1. oktobra je prema nebu pokuljao stub vodene pare, praćen malom količinom pepela. Manja vulkanska aktivnost, potresi i stubovi pare, već mesecima ne prestaju. Koliko da podsete i naučnike i turiste da vulkanski džin, možda ipak nije u onoliko dubokom snu, kakav mnogi priželjkuju.

XS
SM
MD
LG