Bušova administracija i opozicina Demokratska stranka pripremaju se u medjuvremenu za mogućnost da se u doglednoj budućnosti uprazni mesto za jednog člana tog visokog suda. Jedan od slučajeva koji su pobudili veliko interesovanje medjuanrodne javnosti je slučaj grupe Meksikanaca kojima je u Teksasu i još nekoliko država izrečena smrtna kazna. Medjunarodni Sud pravde u Hagu smatra da je potrebno obnoviti postupak toj grupi, koju čini 51 Meksikanac, jer im je u prvobitnom postupku uskraćen pristup diplomatama iz njihove zemlje.
Bušova administracija se saglasila da slučaj bude preispitan u teksaškim sudovima. Medjutim, teksaški zvaničnici se protive tom zahtevu tako da je slučaj upućen Vrhovnom sudu. U medjuvremenu, SAD su se povukle iz protokola kojim se omogućava da medjunarodni sud odlučuje u takvim spornim slučajevima. Sa velikim interesovanjem se očekuje i odluka Vrhovnog suda o pitanju da li se izlaganjem biblijskog teksta -- 10 zapovesti -- na javnim mestima krši ustavna zabrana zagovaranja religije od strane vlasti. Odluke se očekuju i o pitanju da li je užvanje marihuane iz medicinskih razloga zakonski prihvatljivo i ko snosi krivicu za ilegalno kopiranje filmova i muzike sa interneta. Možda će kraj zasedanja Vrhovnog suda biti obeležen još jednim važnim dogadjajem ukoliko se -- prvi put u deset godna -- uprazni mesto u tom najvišem sudu. Ukoliko se predsednik Vrhovnog suda Viljem Renkvist povuče zbog raka tiroidne žlezde, predsednik Bušu će se pružti prilika da po prvi put imenuje jednog člana Vrhovnog suda. Mada predsednik predlaže kandidata, svaka nominacija za člana Vrhovnog suda mora biti potvrdjena u senatu gde se Republikanci i Demokrate već spore oko nekoliko Bušovih kandidata za sudije saveznih apelacionih sudova. Mnogi politički i pravni eksperti veruju da je ta bitka samo uvod u ono što predstoji ukoliko se uprazni mesto u Vrhovnom sudu. Profesor prava na Američkom univerzitetu ovde u Vašingtonu Stiven Vermil se slaže:
“Mislim da ne postoji kandidat koji neće izazvati spor. Sve to ima veliki politički značaj, a ima previše grupa čiji vitalni interesi zavise od toga kakav stav će Vrhovni sud zauzeti po nizu političkih i društvenih pitanja. Mislim da se istinska bitka ne može izbeći.”
Borba oko kandidata za člana Vrhovnog suda često je vrlo intenzivna jer njegovi članovi ostaju na tom položaju do kraja života te stoga mogu imati trajni uticaj na stavove suda. Izabrati člana Vrhovnog suda američki predsednici smatraju prilikom da ostave legat koji će nadživeti i njih i njihov mandat.