Jedan od glavnih zaključaka studije Svetske banke je da je politička volja presudna u borbi protiv korupcije. Šef odeljenja za borbu protiv korupcije u Svetskoj banci, Daniel Kofman, kaže da korupcije ima svugde, ali da zemlje u kojima je ima najmanje, a to su skandinavske zemlje i Novi Zeland, imaju neke zajedničke crte. Medju njima su visoki standardi poštovanja ljudskih prava, politička stabilnost, efikasna i odgovorna državna birokratija, ekonomska politika koja podstiče tržište i čvrsta vladavina prava.
Još jedan od zaključaka studije je da zemlje sa niskim stepenom korupcije imaju i do trista odsto viši životni standard. Pored toga, zemlje koje su uspešne u suzbijanju korupcije privlače i više stranih investicija.
«Korupcija utiče na investicije više nego neke mere koje se tradicionalno koriste radi privlačenja investicija, kao na primer, kraći rokovi za otvaranje poslovnih firmi,» kaže Kofman.
Dobra vest za zemlje u razvoju je da se postojanim merama protiv korupcije može ostvariti znatan napredak za šest do osam godina. U studiji svetske banke se analiziraju efekti 352 mere protiv korupcije u ukupno preko 200 svetskih ekonomija. Kofman upozorava da ne bi trebalo pridavati suviše pažnje mestu koje pojedine zemlje imaju na lestvici korumpiranosti kao ni promenama u tom mestu od jedne godine do druge. Mogućnosti grešaka u rangiranju zemalja čine taj pokazatelj nepouzdanim, kaže on. ipak, Kofman dodaje da ima razloga za grupisanje zemalja u segmente u indeksu korumpiranosti i da je na taj način moguće sagledati njihovo pomeranje na lestvici. On navodi primere zemalja koje su pale na lestvici, i takozvanih «zelenih zemalja» koje su ostvarile napredak u borbi protiv korupcije.
«Obala Slonovače, Zimbabve, Centralnoafrička republika, Kirgistan, Venecuela, Belorusija - sve te zemlje su pale niže na lestvici, za razliku od takozvanih zelenih zemalja koje su napredovale, kao što su neke zemlje na području bivše Jugoslavije, Slovačka, Gana, Indonezija i druge,» kaže Kofman.
On ukazuje da su mere za borbu protiv korupcije u celini imale ograničeni efekat i da stoga studiju Svetske banke treba shvatiti i kao poziv za dalju akciju.