Linkovi

Robert Hend: U ovom momentu Priština izgleda da nije spremna na kompromisno rešenje sem nezavisnosti


Medjutim, to ne iznenadjuje pošto još nismo došli u fazu aktivnog pregovaračkog dijaloga kojim bi se ustanovilo šta je sve moguće,” rekao je savetnik Komisije za evropsku bezbednost i saradnju u Predstavničkom domu američkog Kongresa, Robert Hand, u razgovoru sa našim kolegom Brankom Mikašinovićem.

Hend: Saradnja Srbije sa Haškim tribunalom je značajno unapredjena, pogotovo ako je uporedite sa saradnjom proteklih godina. Vašington i medjunarodna zajednica to pozdravljaju. Medjutim, treba imati na umu da se potpuna saradnja može definisati kao takva tek kada se svi optuženi za ratne zločine nadju u Hagu. U medjuvremenu, postavlja se pitanje gde su preostali optuženi i da li se ulažu dovoljni napori da se oni uhapse. Kao što znate, još uvek se devet optuženih za ratne zločine nalazi na slobodi. Bila bi greška da Srbija sada pomisli da nema potrebe za daljim angažovanjem. Preostali optuženi se moraju privesti u Hag, a to bi moglo da bude teško pošto vlasti stavljaju naglasak na dobrovoljan odlazak.

Glas Amerike: Na osnovu dosadašnje saradnje sa Haškim tribunalom, kakve su šanse da Stejt depratment odobri sertifikaciju Srbije i Crne Gore?

Hend: To je teško reći. Pre svega, ostalo je oko šest nedelja do krajnjeg roka za sertifikaciju. Stejt department može u svakom momentu da donese odluku da je Srbija ispunila potrebne uslove. Moguće je da Stejt department kaže da saradnju smatra zadovoljavajućom da bi podstakao dalji progres, i da zbog toga odobri sertifikaciju. Tu će odluku, naravno, doneti sam Stejt department, a mi u Kongresu ćemo ili potvrditi ili odbaciti tu odluku. Kongres je dosta kategoričan sto se tiče potpune saradnje sa Haškim tribunalom i u svojim dokumentima direktno pominje Ratka Mladića. Čak i u slučaju da Stejt department sertifikuje Srbiju i Crnu Goru, Kongres bi mogao da uslovi tu sertifikaciju. Medjutim, sva ova nagadjanja bi bila bespredmenta kada bi Beogard izručio sve optužene za ratne zločine.

Glas Amerike: Da li je Vašington u procesu definisanja, ili je već definisao svoj stav prema Kosovu?

Hend: To je teško reći. Ne verujem da je došlo do većih promena u stavu SAD ili medjunarodne zajednice, osim nastojanja da najpre Beograd i Priština definišu svoje pozicije. Mislim da je Vašingotn u ovom momentu više usredsredjen na razradjivanje vremenskih okvira za pregovore, a ne na suštinske pozicije. Lično mislim da je bolje da rešenja za Kosovo ponude Beograd i Priština, a ne da ona budu nametnuta od strane Vašingtona ili Evrope. Medjutim, sa tačke gledišta Helsinške komisije, mi stavljamo veliki naglasak na ispunjavanje standarda, bez obzira na status. Možda bi pitanje standarda i stutusa trebalo razmotriti istovremeno, ili odvojeno, ali u svakom slučaju, standardi se moraju ispuniti bez obzira na sve drugo.

XS
SM
MD
LG