Jedan istraživački tim na Univerzitetu države Ohajo izveo je eksperiment u kome je kroz providni sloj na površini poluprovodničkog čipa ukrstio nekoliko snopova laserskih zraka. Zahvaljujući interferenciji, zraci su se negde udvostručavali, a negde potirali, formirajući površinu sličnu kartonskoj kutiji za jaja - sa brdima i dolinama. Naučnici su zatim uspeli da iznad jedne od dolina precizno nadnesu oblačić atoma elementa rubidijuma. Ovaj eksperiment predstavlja moguću osnovu za proizvodnju kvantnog čipa, zvanog ”kju-čipa,“ a samim tim i kvantnog kompjutera. Istraživači se nadaju da će jednoga dana moći da u pomenute doline spuste i fiksiraju po samo jedan atom, dok bi laserski zrak mogao da menja ili čita njegovo kvantno stanje. Kompjuter sa svega 10 hiljada kju-čipova mogao bi da bude nepojmljivo brži od današnjih, koji sadrže milijarde tranzistora, naravno mnogo krupnijih od atoma. Ali, tajna nije samo u razlici u veličini izmedju tranzistora i jednog jedinog atoma, već u paradoksalnoj osobini ”kju-čipa“ da istovremeno sadrži i nulu i jedinicu - prosto idealno za superbrzo obavljanje matematičkih operacija.