Linkovi

Ove nedelje Jermeni širom sveta obeležavaju svoj Dan sećanja 24.april 1915. godine


Jermeni održavaju uspomenu na dan 24. aprila 1915. kada su Truci iz tadašnjeg Otomanskog carstva brutalno pobili skoro trećinu pripadnika ove etničke manjine u svojoj poklrajinu Anatiliji.

Iako je decenijama odbijala da su se zločini ikada dogodili, Turska je u poslednje vreme voljna da preispita svoju prošlost. Prošlog meseca, Turska je napravila potez bez presedana. Naime, ponudila je Jermeniji da izvedu zajedničku studiju o događajima koji su se tokom prvog svetskog rata odigrali u Anatoliji, azijskom delu Turske. Jermenija je taj predlog odbila. Piter Balakijan, autor nekoliko dela o istoriji Jermena, tvrdi da su na tu temu već obavljena temeljna istraživanja i da su mnoga od njih, među kojima i istraživanje Međunarodnog udruženja istoričara genocida, potvrdila da se radi o genocidu.

“Sve više država priznaje da se radilo o genocidu, na primer kanadska i švajcarska Vlada su to priznale prošle godine, francuska 2000, zatim danski i italijanski parlament i Vatikan, kao i mnoge zemlje u Latinskoj Americi i na Bliskom Istoku, i mislim da ta je činjenica rezultat obrazovanja, odnosno znak da su istoričari brilijantno obavili svoj posao tokom poslednjih nekoliko decenija, pišući objektivno o genocidu nad Jermenima.”

Prema tvrdnjama Jermena, 24. aprila 1915. godine Mladoturska organizacija, koja je na vlast došla revolucijom 1908, počela je sa deportacijama i masakrima oko dva i po miliona jermenske hrišćanske populacije. Turska i danas poriče da je progon Jermena iz Anatolije bio planski i tvrdi da su u sukobu obe strane pretrpele velike gubitke. Zločini se možda jesu dogodili, ali oni su dolazili od nekolicine pojedinaca, kako Turaka, tako i Jermena, smatra Turska, i podvlači da je nestalo ne više od trista hiljada Jermena. Muge Goček, sociolog sa Univerziteta države Mičigen, inače rođen u Turskoj, tvrdi da je turski narod odbacivao tvrdnje o masakru zato što nije imao uvid u sopstvena istorijska dokumenta.

“Tursko društvo o svojoj prošlosti zna veoma malo i to iz dva razloga: jedan je reforma pisma, kojom je 1928. umesto dotadašnjeg arapskog, prihvaćeno latinsko pismo i zbog koje mnogi Turci jednostavno ne umeju da čitaju svoja istorijska dokumenta. Drugi razlog je taj što su diokumenta iz prošlosti selektivno prevođena tako da ima veoma malo dostupnih podataka o tome šta se stvarno desilo.”

Međutim, posle I Svetskog rata, kaže profesor Goček, međunarodna zajednica osudila je događaje u Turskoj i protiv počinilaca su pokrenuti sudski procesi.

“Održano je više od hiljadu suđenja, ali mali broj osumnjičenih je kažnjen. Mnogi nikad nisu ni bili optuženi zato što su se priključili nacionalistiičkom pokretu, odnosno ratu za nezavisnost, i tako postali osnivači Turske republike.”

Dvadesetih godina prošlog veka reformator Kemal Ataturk osnovao je jaku i nezavisnu Tursku, koja je svoj uticaj iskoristila da ućutka jermenske zahteve za obeštećenjem i povraćaj zemlje. Upravo tu strategiju, Turska je nastavila da sprovodi i kao saveznik Sjedinjenih Država i članica NATO. Međutim, posle pada Sovjetskog Saveza novoformirana Vlada Jermenije uložila je velike napore da Međunarodna zajednica masakr iz I Svetskog rata okarakteriše kao genocid. Događaji u Bosni, na Kosovu, u Ruandi i Sudanu skrenuli su pažnju sveta na masovne zločine i pokrenuli jermensko pitanje u svetu, ali i u Turskoj. Oformljene su i grupe koje rade na pomirenju Jermenije i Turske. Dejvid Filips iz Saveta za međunarodne odnose, kaže su da neki preduslovi koji se postavljaju pred čin pomirenja naprosto kontreproduktivni.

“U nekim krugovima u Jermeniji postoji ubeđenje da pre bilo kakvir razgovora Turci moraju da priznaju genocid, plate odštetu i vrate zemlju i ta ideja nije nikakav osnov za razgovore. Ultranationalisti u Turskoj takođe se protive bilo kakvim akcijama oko jermenskog pitanja i vezuju ga za rešenje pitanje okupiranih teritorija u Azerbejdžanu.”

Dejvid Filips smatra da zbog svog nacionalnog interesa obe obe zemlje moraju da imaju umerene stavove i dodaje da bi obe zemlje dobile mnogo ukoliko bi otvorile svoje granice za putovanja i trgovinu. To bi, prema mnogim analitičarima, bio najbrži put do pomirenja.

XS
SM
MD
LG