16. oktobra 1978, Karol Vojtila, izabran je za novog Papu – Jovana Pavla Drugog. Takva odluka je zapanjila svet - bio je to prvi Papa koji nije bio Italijan, posle više od 450 godina, a došao je Poljske, komunističke zemlje pod Sovjetskom kontrolom. Malkolm Birn je stručnjak za period hladnog rata, pri Arhivu za nacionalnu bezbednost – nevladinoj istraživačkoj ustanovi, ovde u Vašingtonu.
Postoje neka dokumenta koja su dostupna i iz kojih se vidi da su Sovjeti regovali i odmah shvataili značaj izbora kardinala Vojtile. A slušaoci se verovatno sećaju starog Staljinovog podrugivanja kada je rekao da Papa nema trupe pod svojom komandom. Modernije sovjetsko rukovdostvo je odmah razumelo kakav uticaj taj događaj može da ima.” Uticaj se mogao osetiti već u junu 1979, kada je novi Papa otišao u posetu rodnoj Poljskoj. Tokom posete, milioni Poljaka su prisustvovali misama na otvorenom, što je izazivalo komunistički režim, ali bez direktnog napada na vlast. Jedan od prisutnih bio je i Radek Sikorski, koji je tada imao 16 godina.
“Nekoliko miliona nas se okupilo u Gnježnom, kolevci poljskog hrišćanstva. Iznenada smo se osetili toliko brojnim, pa smo se zapitali kako to da mi ne upravljamo državom, već to čini mala grupa aparatčika? Uveče kada smo gledali vesti na državnim medijima, videlo se samo nekoliko kaluđerica i nekih starica oko Pape, ali nije prikazana masa naroda. Verujem da je to pomoglo svima da shvate kako je prevrtljiv bio režim.”
Samo godinu dana kasnije, radnici u brodogradilištu Gdanjsk, na čelu sa Lehom Valensom, osnovali su slobdoni sindikat Solidarnost. Međutim, poljske vlasti su oštro reagovale i 1981. zavele su vanredno stanje, a Solidarnost su proglasile ilegalnom organizacijom i pohapsile su više hiljada pristalica tog sindikata. Bivši zamenik poljskog ministra inostranih poslova, Radek Sikorski, ukazuje da su rimo-katolička crkva i Papa nastavili da pomažu Poljacima.
“Kada je Solidarnost bila zabranjena, mogli ste u crkvama da kupite zabranjenu štampu, da se slobodno sastajete, da se upoznajete sa umetnicima koje vlast nije podržavala. To je sve bilo uz Papino znanje. Po malo pomoći je, kroz crkvene kanale, stizalo aktivistima Solidarnosti, finansijska pomoć, kako bi se zbrinule porodice onih koji su bili uhapšeni.”
Papa je ponovo posetio Poljsku 1983, a milioni Poljaka su ga ponovo sačekali. Tada se susreo i sa vođom Solidarnosti, Lehom Valensom kao i sa predsednikm poljske komunističke partije, generalom Vojćehom Jaruzelskim. Posle samo mesec dana, ukinuto je vanredno stanje, ali je puno aktivista Solidarnosti ostalo u zatvorima. Stručnjaci ukazuju da su pored Papine značajne uloge, još dva događaja tokom 1980-ih bili ključni u rušenju komunizma. Prvi je bio izbor Ronalda Regana, koji je 1980. izabran za predsednika SAD, a koji je izraziti anti-komunista, dok je drugi bila pojava Mihajla Gorbačova, kao vodeće ličnosti Sovjetskog saveza. Houp Harison je stručnjak za pitanja komunizma i hladnog rata pri univerzitetu Džordž Vašington.
“Ako pitate većinu ljudi iz Istočne Evrope ko je srušio komunizam, oni će vam reći - Gorbačov. On je započeo reforme i on, za razliku od Staljina, Hruščeva i Brežnjeva, nije poslao tenkove u zemlje istočne Evrope, već je rekao – Ne želim da se mešam u unutrašnje stvari naših saveznika.”