Linkovi

Kako da se u američke obaveštajne agencije unese novi način razmišljanja?


Američke obaveštajne agencije su se menjale tokom vremena ali je u njihovoj osnovnoj strukturi malo šta izmenjeno od osnivanja Centralne obaveštajne agencije 1947. godine. Nekada je imidž obaveštajca bio vezan za tajne agente koji su obavljali opasne misije na neprijateljskoj teritoriji.

Mada su takvi obaveštajci zaista postojali, u 21. veku, pojam obaveštajnog rada više se vezuje sa osobu koja sedi pogleda prikovanog za kompjuterski ekran u bezličnom kancelarijskom prostoru, u ogromnoj vladinoj zgradi. Medjutim, to je, kako mnogi smatraju, upravo razlog zbog kojeg su CIA i druge obaveštajne agencije imale niz promašaja u pogledu iračkog oružja za masovno uništenje, kao i razlog neuspeha da upozore na terorističke napade 11. septembra 2001. Nekoliko komisija koje su ispitivale rad obaveštajnih agencija kritikovalo je njihovo preterano oslanjanje na tehnologiju i obraćanje nedovoljne pažnje regrutovanju špijuna. Rezultat su prema nalazima komisija, nepouzdane procene na osnovu podataka iz sumnjivih izvora. Još jedan razlog su birokratske strukture u agencijama, koje zaziru od rizika. Na nedavnom skupu o obaveštajnim i bezbednosnim pitanjima, održanom na Američkom univerzitetu u Vašingtonu, bivši analitičar CIA-e, Rendi Firson, naveo je da se obaveštajne agencije sporo prilagodjavaju promenama.

«Naš posao je bio da prikupimo činjenice, da to uradimo tačno, i da o tome obavestimo one kojima je to znanje potrebno. Medjutim, sada se pristup izmenio - glavna stvar je kako uraditi analizu a de ne propustiš nešto zaista važno. Kako da te ne zatekne revolucija u Iranu, kako da te ne iznenadi 11. septembar? Kako da te ne iznenadi nešto što zapravo i ne bi trebalo da te iznenadi - kao na primer nepostojanje iračkog oružja za masovno uništenje. Mogli smo da rešimo taj problem, ali to nismo uradili.»

Dok su neki učesnici skupa ukazali da je atmosfera u Centralnoj obaveštajnoj agenciji nekada bila drugačija, Vilijam Nolti, zamenik direktora CIA-e za analizu i prognoze, smatra da birokratija i kreativnost teško idu zajedno.

«Kako možete da indoktrinirate imaginaciju? Kako možete da razvijete imaginaciju u birokratiji? Razlog birokratizacije je da biste na neki način uveli neku vrstu regularnog procesa. Ali, posledica toga je da gušite imaginaciju.»

Medjutim, bivši glavni inspektor za iračko naoružanje, Dejvid Kej, pripisuje taj nedostatak imaginacije bivšem direktoru CIA-e Džordžu Tenetu i njegovom osoblju.

«Problem u Iraku nisu bili analitičari, mada mislim da i oni nisu obavili svoj posao kako treba. Pravi problem je ipak na višem nivou - na nivou direktora i njegovih zamenika. Oni su nametnuli uniformnost u pogledu onoga što je bilo dostavljano političkom vrhu, ali ta uniformnost nije bila prisutna u izveštajima mišljenjima analitičara.»

Kao jedno od rešenja za postojeće probleme, komisija koja je ispitivala okolnosti terorističkih napada od 11. septembra 2001. preporučila je, a Kongres odobrio, uvodjenje nove funkcije nacionalnog direktora svih obaveštajnih agencija. Predsednik Buš je za svog nacionalnog direktora imenovao Džona Negropontea, bivšeg ambasadora u UN i Iraku. Medjutim, sa nedovoljno definisanim i neproverenim ovlašćenjima, ostaje da se vidi kakav efekat će novi najviši obaveštajni zvaničnik imati na rad agenata koji prikupljaju informacije na terenu, bez obzira da li to čine, na primer, na ulicama Istanbula ili u vladinim zgradama u okolini Vašingtona.

XS
SM
MD
LG