U Kompjuterskom centru Grid, u laboratoriji Fermi, ključ za shvatanje kako Higsov bozon deluje i šta on znači za svemir mogao bi da se nalazi u jednoj od ovih digitalnih memorija.
Naučnik Robert Roser je odgovoran za analizu kompjuterskih podataka prikupljenih sudaranjem subatomskih čestica u Velikom hadronskom sudaraču, u Švajcarskoj.
“Ovde ima mnogo više informacija od onih o Higsovom bozonu”, kaže Roser. “Ovo je zlatni rudnik koji možete godinama da pretražujete i pronalazite interesantne informacije. Taj važan izvor informacija koristićemo decenijama.
Fermilab ipak neće čekati decenijama na još dublje zaronjavanje u subatomski svet.
“Energija sudara je važna i što je ona veća moguće je dublje prodreti u razne čestice da bi se videlo da li imaju ili nemaju substrukturu”, kaže Roser.
Naučnik tehničkog odeljenja Endi Hoker sarađuje sa fizičarima na projektovanju novog sudarača koji će jednoga dana zameniti onaj u Švajcarskoj.
“Ovde u Fermilabu planiramo izgradnju najsnažnijeg na svetu akcelerator protona. Nećemo više ići do granice energije, već do granice intenziteta. Biće to najintenzivniji zrak protona na svetu”, kaže Hoker.
Umesto da se čestice ubrzavaju u ogromnom kružnom tunelu novi akcelerator biće prav i dugačak oko 31 kilometar. Dva snopa protona ispaljena sa njegovih krajeva sudaraće se brzinom svetlosti.
“Prednost linearnog akceleratora je u tome što ne morate da održavate stabilnu orbitu. Mnogo je lakše lansirati nešto u pravoj liniji nego kružno”, kaže Hoker.
Tehnologija za Međunarodni linearni sudarač će biti razvijena u Fermilabu, ali fizičar Elvin Harms kaže da on možda neće biti izgrađen ovde.
“U ovom trenutku Japanci pokazuju najveći interes da budu domaćini Međunarodnom linearnom sudaraču, ali naglašavam ovo ‘međunarodni’ jer će to zaista biti međunarodna saradnja”, kaže Harms.
Na projektu Međunarodnog linearnog sudarača radi oko 2 hiljade ljudi sa 300 univerziteta i laboratorija iz 24 zemlje. Predviđa se da će izgradnja koštati između 7 i 8 milijardi dolara.
Naučnik Robert Roser je odgovoran za analizu kompjuterskih podataka prikupljenih sudaranjem subatomskih čestica u Velikom hadronskom sudaraču, u Švajcarskoj.
“Ovde ima mnogo više informacija od onih o Higsovom bozonu”, kaže Roser. “Ovo je zlatni rudnik koji možete godinama da pretražujete i pronalazite interesantne informacije. Taj važan izvor informacija koristićemo decenijama.
Fermilab ipak neće čekati decenijama na još dublje zaronjavanje u subatomski svet.
“Energija sudara je važna i što je ona veća moguće je dublje prodreti u razne čestice da bi se videlo da li imaju ili nemaju substrukturu”, kaže Roser.
Naučnik tehničkog odeljenja Endi Hoker sarađuje sa fizičarima na projektovanju novog sudarača koji će jednoga dana zameniti onaj u Švajcarskoj.
“Ovde u Fermilabu planiramo izgradnju najsnažnijeg na svetu akcelerator protona. Nećemo više ići do granice energije, već do granice intenziteta. Biće to najintenzivniji zrak protona na svetu”, kaže Hoker.
Umesto da se čestice ubrzavaju u ogromnom kružnom tunelu novi akcelerator biće prav i dugačak oko 31 kilometar. Dva snopa protona ispaljena sa njegovih krajeva sudaraće se brzinom svetlosti.
“Prednost linearnog akceleratora je u tome što ne morate da održavate stabilnu orbitu. Mnogo je lakše lansirati nešto u pravoj liniji nego kružno”, kaže Hoker.
Tehnologija za Međunarodni linearni sudarač će biti razvijena u Fermilabu, ali fizičar Elvin Harms kaže da on možda neće biti izgrađen ovde.
“U ovom trenutku Japanci pokazuju najveći interes da budu domaćini Međunarodnom linearnom sudaraču, ali naglašavam ovo ‘međunarodni’ jer će to zaista biti međunarodna saradnja”, kaže Harms.
Na projektu Međunarodnog linearnog sudarača radi oko 2 hiljade ljudi sa 300 univerziteta i laboratorija iz 24 zemlje. Predviđa se da će izgradnja koštati između 7 i 8 milijardi dolara.