Danas, u Beloj kući, predsednik Obama je odao priznanje Keriju rekavši da je on “idealni” kandidat za vođenje američke diplomatije u narednim godinama. Obama je rekao da je Keri svojim dugogodišnjim radom stekao poverenje i ugled kod svojih kolega u Senatu i lidera širom sveta. Predsednik je dodao da će biti još mnogo izazova ali da je uveren da će Sjedinjene Države nastaviti da igraju rukovodeću ulogu.
Putovanje po svetu i spoljna politika nisu ništa novo za Džona Kerija, senatora u petom mandatu i predsednika Senatskog odbora za spoljnu politiku. Njegova dužnost ga je vodila u zone sukoba i blisku vezu sa liderima širom sveta. Keri, koji se rodio 1943, odrastao je u vreme predsednika Džona Kenedija, koji mu je bio stalni izvor nadahnuća.
„Kada sam bio u srednjoj školi, Džon Kenedi je pozvao moju generaciju u službu. To je bio početak velikog putovanja, vreme marševa za građanska prava, biračka prava, za životnu sredinu, za žene, za mir. Verovali smo da možemo da promenimo svet. I znate šta? Promenili smo ga", rekao je Keri u jednom intervjuu.
Pošto je diplomirao na Jelskom univerzitetu, Keri se borio u Vijetnamskom ratu krajem 1960-ih i bio odlikovan sa pet ratnih medalja. Kada se vratio kući, počeo je da kritikuje taj rat i ono što je lično video u njemu.
Njegovo kritikovanje rata i umereno levičarska politika, nisu omeli njegove političke ambicije. Deceniju posle sticanja diplome pravnika, Keri se 1984. kandidovao za američki Senat u svojoj državi Masačusets i pobedio.
Premda često u senci drugog masačusetskog senatora, pokojnog Edvarda Kenedija, Keri se istakao istraživanjem takozvane „Iran-kontra“ afere tokom Reganove administracije krajem 1980-ih. Posebno se zalagao za traženje američkih vojnika nestalih u Vijetnamu, za borbu protiv širenja nuklearnog oružja i konfrontaciju sa klimatskim promenama.
Keri se 2004. kandidovao za predsednika i osvojio nominaciju Demokratske stranke.
„Znam doseg naše moći i znam moć naših ideala. Ponovo treba da napravimo Ameriku svetionikom sveta. Treba da nas smatraju uzorom, a ne samo da nas se plaše“, rekao je Keri.
Izgubio je, ali je ostao u Senatu. Godine 2009, predsedavao je proglašenjem prvog državnog sekretara predsednika Obame.
„Hilari Klinton pokazuje inteligenciju za upravljanje složenim problemima sa kojima smo suočeni“, rekao je Keri o svojoj suparnici.
Politikolog Tomas Man kaže da je Keri dobro pripremljen za šefa američke diplomatije.
„Senator Keri je je bistar i iskusan. Mislim da će biti efikasan diplomata i partner u stvaranju spoljne politike naše administracije“, kaže Man.
Među senatskim kolegama se ne očekuje neko ozbiljnije protivljenje njegovoj nominaciji. Republikanski senator Džon Mekejn je nedavno nagovestio da bi Kerijeva nominacija bila potpuno izvesna, obrativši se demokrati iz Masačusetsa kao „gospodinu državnom sekretaru“.
Putovanje po svetu i spoljna politika nisu ništa novo za Džona Kerija, senatora u petom mandatu i predsednika Senatskog odbora za spoljnu politiku. Njegova dužnost ga je vodila u zone sukoba i blisku vezu sa liderima širom sveta. Keri, koji se rodio 1943, odrastao je u vreme predsednika Džona Kenedija, koji mu je bio stalni izvor nadahnuća.
„Kada sam bio u srednjoj školi, Džon Kenedi je pozvao moju generaciju u službu. To je bio početak velikog putovanja, vreme marševa za građanska prava, biračka prava, za životnu sredinu, za žene, za mir. Verovali smo da možemo da promenimo svet. I znate šta? Promenili smo ga", rekao je Keri u jednom intervjuu.
Pošto je diplomirao na Jelskom univerzitetu, Keri se borio u Vijetnamskom ratu krajem 1960-ih i bio odlikovan sa pet ratnih medalja. Kada se vratio kući, počeo je da kritikuje taj rat i ono što je lično video u njemu.
Njegovo kritikovanje rata i umereno levičarska politika, nisu omeli njegove političke ambicije. Deceniju posle sticanja diplome pravnika, Keri se 1984. kandidovao za američki Senat u svojoj državi Masačusets i pobedio.
Premda često u senci drugog masačusetskog senatora, pokojnog Edvarda Kenedija, Keri se istakao istraživanjem takozvane „Iran-kontra“ afere tokom Reganove administracije krajem 1980-ih. Posebno se zalagao za traženje američkih vojnika nestalih u Vijetnamu, za borbu protiv širenja nuklearnog oružja i konfrontaciju sa klimatskim promenama.
Keri se 2004. kandidovao za predsednika i osvojio nominaciju Demokratske stranke.
„Znam doseg naše moći i znam moć naših ideala. Ponovo treba da napravimo Ameriku svetionikom sveta. Treba da nas smatraju uzorom, a ne samo da nas se plaše“, rekao je Keri.
Izgubio je, ali je ostao u Senatu. Godine 2009, predsedavao je proglašenjem prvog državnog sekretara predsednika Obame.
„Hilari Klinton pokazuje inteligenciju za upravljanje složenim problemima sa kojima smo suočeni“, rekao je Keri o svojoj suparnici.
Politikolog Tomas Man kaže da je Keri dobro pripremljen za šefa američke diplomatije.
„Senator Keri je je bistar i iskusan. Mislim da će biti efikasan diplomata i partner u stvaranju spoljne politike naše administracije“, kaže Man.
Među senatskim kolegama se ne očekuje neko ozbiljnije protivljenje njegovoj nominaciji. Republikanski senator Džon Mekejn je nedavno nagovestio da bi Kerijeva nominacija bila potpuno izvesna, obrativši se demokrati iz Masačusetsa kao „gospodinu državnom sekretaru“.