Potpredsednik Vlade Kosova Besnik Bisljimi izjavio je da uredba Centralne banke Kosova, kojom je evro postala jedina zakonita valuta, nema za cilj, niti se bavi ijednom monetom koja je u opticaju na Kosovu.
Međutim, prema njegovim rečima, kosovske vlasti su svesne da u kratkom roku sprovođenje te mere može izazvati poteškoće za građane koji su primali i nastavljaju da primaju finansijsku podršku u dinarskoj valuti iz Srbije.
„Centralna banka je donela niz aktivnosti i mera kojima teži da omekša ovaj uticaj i narednih dana Vlada Republike Kosova će napraviti listu od deset mera gde ćemo ukazati kako ćemo se starati da građani Kosova ne budu oštećeni u ovom prelaznom periodu, ali i fazu koja će obezbediti potpuno sprovođenje formalizacije sistema platnog prometa“, rekao je Bisljimi koji je bio jedan od učesnika okruglog stola „Ekonomski razvoj za Srbe na Kosovu“.
Zamenik kosovskog premijera rekao je da je povodom odluke kosovske Centralne banke pozvan na sastanak u Brisel. Poručio je, međutim, da neće otići - jer smatra da se ne radi o temi iz dijaloga Kosova i Srbije – koji, duže od decenije, dve strane vode uz posredstvo Evropske unije.
Prema odluci Centralne banke Kosova, evro je postala jedina zvanična valuta od 1. februara - što znači da je u platnom prometu ukinuta upotreba nacionalne srpske valute dinara.
To je izazvalo burne reakcije zvaničnog Beograda, ali i znatnu zabrinutost srpske zajednice na Kosovu kojoj Srbija iz budžeta isplaćuje plate, penzije, socijalnu pomoć i druga primanja.
U nedavnom intervjuu Glasu Amerike, pomoćnik američkog državnog sekretara Džejms O’Brajen zatražio je da se odluka povuče – rekavši da Kosovo dovodi u pitanje partnerstvo sa Sjedinjenim Državama.
Težak ekonomski položaj kosovskih Srba
“Zabrana dinara koliko god potpredsednik ima opravdanje – ne možete sprečiti ljude da žive, da nemaju da daju deci da prežive i prehrane se. Upadi u pošte i institucije koje vrše neke usluge za građane odjednom, prekomerno korišćenje sile, sve to stvara kod ljudi veliki strah i ne znaju šta da očekuju”, navela je predsednica Udruženja poslovnih žena „Avenija“ Gordana Đorić.
Ona je navela da je ekonomski položaj Srba na Kosovu veoma loš. Istakla je i da je jedan od glavnih problema to što, kako je rekla, srpski privrednici nemaju tržite za plasiranje svojih proizvoda. Ukazala je i na brojne preostale probleme koji utiču na ekonomski položaj Srba.
‚‚Neshvatljivo mi je da Vlada može da donosi tako ad hok neke odluke koje direktno štete ekonomiji. Normalno da najviše štete srpskoj zajednici, s obzirom da ona živi pod nenormalnim uslovima, ali štete i ostalim privrednicima na primer zbog zabrane uvoza proizvoda iz Srbije. To je neshvatljivo, jer mnogi uvoze sirovinu da bi mogli da proizvode gotove proizvode ovde“, rekla je Đorić.
Odgovarajući na njene tvrdnje da albanski trgovci nisu zainteresovani za proizode srpskih privrednika, potpredsednik Vlade Kosova Bisljimi rekao je da premijer Aljbin Kurti učestalo apeluje na albansku poslovnu zajednicu da plasiraju i srpske proizvode.
„Na sastancima sa poslovnom zajednicom, posebno onima koji imaju velike lance prodavnica eksplicitno je rekao - molim vas osigurajte da poljoprivrednici iz opština sa srpskom većinom mogu da plasiraju proizvode preko vaših mreža prodavnica. To je cilj premijera, sada koliko se to sprovodi od strane privatnih subjekata to je već nešto drugo“, kazao je on.
Direktor Centra za razvoj lokalnih sredina Aleksandar Stojanović istakao je da je potrebno da predstavnici Vlade Kosova razgovaraju sa građanima o svim aktuelnim merama koje vlada preduzima.
“Postoji neizvesnost i zebnja zbog dinara, da se malo izađe na teren, da se ode u Osojane, Goraždevac, da se razgovara sa ljudima. Da vlada izađe na teren da pokaže da je deo društva”, naveo je Stojanović.
Direktor odeljenja za kulturu, omladinu i sport u opštini Leposavić Nenad Radosavljević ukazao je da je Vlada Kosova spremna da sasluša probleme i predloge srpske zajednice na Kosovu kad je u pitanju ekonomsko osnaživanje Srba, ali da se, kako je naveo, uglavnom na tome sve i završi.
„Podrška Besnika Bisljimija stvarno je došla, on je poslao jednog ministra, drugog ministra, organizovao je sastanke, sve to, ali od tada, a to je bio avgust mesec do sada se nije desilo ništa. E, to je problem i moramo da ga rešimo“, rekao je Radosavljević.
Ministar za zajednice i povratak Nenad Rašić podsetio je da je Vlada Kosova krajem prošle godine na njegovu inicijativu usvojila “Strategija za zaštitu prava i interesa zajednica i njihovih članova za period od 2023-2027.“
On je naveo da je jedna od glavnih ciljeva te strategije zastupljenost Srba i nevećinskih zajednica u institucijama onako kako je propisima predviđeno, a to prema njegovim rečima podrazumeva da 10 odsto zaposlenih u javnom sektoru treba da budu iz nevećinskih zajednica, što danas nije slučaj.
„Ponavljam još jednom mislim da je vrlo bitno da se razumemo da se ovaj strateški cilj, ne odnosi na banalizaciju sistema u smislu sada ćemo mi Šabana da udaljimo s posla da bi primili Stojana, nego baš suprotno od toga identifikaciju radnih mesta koja će u datom vremenskom periodu biti na tržištu rada ili će za njih će biti objavljeni konkursi. Tako da mi pravovremeno možemo da ispunjavamo tu kvotu bez ikakvih represivnih mera ni prema kome“, istakao je Rašić.
Okrugli sto pod nazivom „Ekonomski razvoj za Srbe na Kosovu“ održan je u Medija centru u Čaglavici, a organizovao ga je Centar za humanitarni dijalog.
