Američku vladu i nevladin sektor ne iznenađuje činjenica da je društvo u Srbiji orijentisano ka Rusiji, a ne ka Zapadu, ali ih iznenađuje stepen privrženosti Rusiji i u kojim se sve sferama to javlja, kažu predstavnici organizacije Novi treći put koji su u Vašingtonu prezentovali nalaze istraživanja o spoljno-političkoj orijentaciji Srbije i stavovima građana o glavnim međunarodnim akterima.
Novi nalazi ankete „Šta Srbija misli?“ iz oktobra ove godine, potvrđuju neke stare trendove – skoro 50 odsto građana smatra da Srbija treba da se okrene političkoj saradnji sa Rusijom, 68 odsto se protivi uvođenju sankcija Rusiji zbog invazije na Ukrajinu, 65 odsto protivi se ulasku Srbije u NATO, gotovo polovina (48 odsto) protiv je ulaska u EU, dok bi 41 odsto ispitanika glasalo za ulazak u BRIKS.
Dimitrije Milić, programski direktor Novog trećeg puta, za Glas Amerike kaže da su njihovi sagovornici u vašingtonskim tink-tenk organizacijama i Stejt departmentu znali za takve sentimente građana Srbije, ali da su neke stvari i za njih novost.
"Postoji iznenađenje do koje mere ide protivljenje sankcijama Rusiji, drugi element koji je bio negativno iznenađenje je nivo skepticizma u odnosu na članstvo u EU i loše ocene koje naši građani daju u istraživanjima u odnosu na ključne aktere zapadne politike, zapadne lidere, organizacije, države, gde na skali od 1 do 7 najveći deo ima ocenu manju od 3“, kaže Milić.
Ističe, međutim, da su u SAD bili pozitivno iznenađeni otvorenošću građana Srbije prema energetskoj diversifikaciji (62,1 odsto podržava da Srbija uvozi gas i od drugih izvora, ne samo od Rusije), kao i otvorenošću za ekonomsku saradnju sa Zapadom (59,6 odsto smatra da je EU najvažniji ekonomski partner).
Istraživanje „Šta Srbija misli“ počelo je u oktobru 2022. i trajaće do 2025. godine. Rezultati se nisu drastično menjali od kako je krenulo, kaže istraživački analitičar Miljan Mladenović, ali nešto se jeste promenilo – društvo u Srbiji je sve polarizovanije i sve ekstremnije u svojim stavovima.
„Recimo, oni koji su bili proruski nastrojeni, ali su verovali da bi bilo u redu da se Srbija priključi EU, da sarađuje i sa Zapadom, sada otišli u jedan ekstrem gde su isključivo pro-ruski, protiv bilo kakve interakcije sa Zapadom. Sa druge strane imamo nešto manju grupu ljudi, nekih 25 odsto, a prethodnih je oko 30 odsto, koji su ranije bili za evropski put, ali su prihvatali i saradnju sa Rusijom i Kinom kao velikim silama - sada je došlo i do njihove ekstremizacije, pa tako iako imamo manji broj koji su za EU u ukupnoj populaciji, ali više je onih koji žele da Srbija uđe u NATO“.
Građani su upitani i da daju ocene i pojedinim svetskim liderima i svetskim silama u anketi. Najbolje su prošli ruski predsednik Vladimir Putin, mađarski premijer Viktor Orban i kineski predsednik Ši Đinping. Najlošije su prošli Džo Bajden i svi britanski premijeri, kaže Mladenović.
„Nešto iznad njih nalaze se Ukrajina i Zelenski, koji su možda zbog situacije u kojoj se Ukrajina našla i nekog vida empatije prema ukrajinskom narodu, malo bolje ocenjeni. Između ovih najbolje i najlošije ocenjenih, u poslednjih nekoliko merenja, imamo Donalda Trampa koji se takođe nalazi tu, a gotovo uvek i Erdogan i Turska, od ključnih partnera“.
Građani Srbije su na pitanje „ko je buduća najmoćnija sila sveta“ odgovorili sa Kina (62,1 odsto), sledi Amerika sa 13,8 odsto i Rusija sa 9,8 odsto. Gotovo petina građana vidi Kinu kao drugog najvažnijeg ekonomskog partnera, a na pitanje „ko je važniji – Kina ili Rusija" 52,4 odsto je glas dalo Kini.
„Razgovarali smo u Vašingtonu sa ljudima koji su fokusirani samo na rad sa Kinom, tako da im je bilo interesantno da vide da je u percepciji građana Kina buduća najmoćnija sila sveta i da postoji podrška saradnji sa Kinom. Rusija je manji prioritet od Kine ako gledamo dugoročne američke strategije, i bilo im je zanimljivo i da čuju o kineskoj ulozi u našoj ekonomiji“, zaključuje Dimitrije Milić.
Prema rečima predstavnika Novog trećeg puta, u američkim institucijama bilo je interesovanja i za to kako mediji u Srbiji izveštavaju o spoljno-političkim akterima i dešavanjima. Što se, kako je pokazalo njihovo istraživanje, direktno preliva i na stavove građana Srbije.
