Linkovi

Organizovana lovokrađa ugroženih vrsta u Srbiji


Grlice koje su odstrelili inostrani lovci koji gostuju u Srbiji (foto: Tim za borbu protiv krivolova Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, http://pticesrbije.rs)

Svi učesnici na orintološkoj sceni Srbije, i oni koji se bave zaštitom i oni koji se bave lovom ili samo posmatranjem ptica, slažu se da su dve najugroženije vrste kod nas grlica i prepelica. Za grlicu je izadata privremena zabrana koja ističe ove godine, dok prepelice smeju da se love, ali bez upotrebe vabilica. Kako obično i biva, dve najranjivije vrste su i nazanimljivije za krivolovce, a sređene i zamrznute ptice najviše završavaju na tanjirima restorana u Evropskoj Uniji. Srbija nema nikakve koristi za svoju državnu kasu, jer zemlje EU ne mogu da uvoze divljač od nas, te je logično da cveta krijumčarenje. A potražnja je velika, naročito iz Italije, slažu se i lovci i zaštitari životinja.

Najpoznatiji slučaj je onaj iz 2001. godine kada je italijanska carina pronašla 120,702 mrtvih ptica u kamionu iz Srbije. Osim prepelica i grlica, u tovaru su se našle i zaštićene ptice pevačice kao što su ševe i drozdovi. Sve više izgleda da se u Srbiji lovokrađa odvija organizovano, na više nivoa.

"Organizovani kriminal jeste, definitivno. Kad vam iz Srbije izađe kamion sa 120 000 mrtvih ptica, spakovanih u bukova drva i krene ka italijanskom restoranu, ja ne verujem da je to radila bakica iz srednje Bačke. Najveća zaplena nelegalno ubijenih ptica ikada u Evropi otišla je iz ove države u septembru 2001. godine, za to vreme je iz Srbije izašlo preko 2 miliona ubijenih ptica, naših slavuja, naših detlića, naših sova, a jedan kamion je imao i delove isečenog medveda," kaže mi Milan Ružić iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije iz Novog Sada.

On dodaje da za tu aferu u Srbiji niko nikada nije kažnjen, a da ni optužbe nisu podignute. Osoba koja je organizovala prevoz, čerupanje i ostale prateće randnje je iz agencije iz Sombora je nastavila da se bavi tom delatnošću promenivši ime agencije. U Italiji su pohapšeni ljudi i kažnjeni, ali ovde niko nikada nije kažnjen, objašnjava Ružić.

Na godišnjem nivou, prema studiji koju je DZPPS sproveo pre dve godine, u Srbiji se u krivolovu odstreli najmanje između 125 000 i 160 000 ptica, ali se veruje da su ove cifre mnogo veće.

Snabdevati italijanske restorane sa pticama je ogroman biznis, jer jedna porcija od ptica pevačica košta od 60 do 100 evra, a to je 50, 60 grama mesa, dok po cenovniku za odstrel u Srbiji platite 2,5 evra za prepelicu. Ali kao i svi kriminalci i lovokradice se dovijaju na razne načine da bi smanjile troškove i uvećale zaradu. Koriste se mnoga pomoćna sredstva koja su zabranjena kao što su vabilice, klopke i zamke.

"Lovokrađa na veliko je ozbiljan kriminal, to su oni što love prepelice na muziku ili guske sa lančićima, napune se patroni lancem za WC, onim sa kuglicama, pa kad uleti u jato ono ubije po desetak gusaka, a sitne lovokradice koje ubiju zeca van sezone ili fazana na drvetu nisu nista posebno. Siguran sam da je svaki legalan lovac to uradio barem 5 puta u lovackoj karijeri," kaže mi lovokradica, koji se predstavio kao Petar.

Prepelica je zaštićena u većini zemalja Evrope, osim u južnom delu. Kod nas je lov dozvoljen, a delovi Vojvodine i Srbije su idealno nesto za ove ptice na seobi, kada preko ove teritorije preleće veliki broj ptica. Krivolov sa vabilicama se kažnjava, a društvo za zaštitu ptica u sezoni uspe da nađe u 20 dana izlazaka na teren preko 100 komada postavljenih sprava. Lovački savez Srbije prijavljuje odstrel od 35 000 komada ovih ptica godišnje.

Petar mi objašnjava da iz njegovog iskustva na 100 vabilica može da se odstreli i po 100 ptica za jutro u grupi od tri lovca, u zavisnosti od toga koliko dugo vabilice stoje u polju i sviraju. Ovo u slučaju da je godina dobra i da dođe veliki broj prepelica, a ukoliko nije, onda je taj broj manji, negde oko 23 do 30 ptica. Bez vabilice sa dobrim kerom jedan lovac teško može da odstreli više od 5 prepelica za jutro.

Na zemunskoj gornjogradskoj nedeljnoj pijaci sve vrvi od kaveza punih ptica i drugih sitnih životinja. Pored džakova sa stočnom hranom i kamiona sa drvetom za ogrev, zbijene u kavezima sede kokoške, morke, zečevi, morska prasad, misirke, guske, patke, a možete naići i na ptice pevačice. Kažu mi prodavci da je jedan seljak donosio redovno kune i lasice, ali je prestao da dolazi. I sama sam ovde nekoliko puta kod mog prodavca bila ponuđena fazanom ili divljim zecom, uz objašnjenje da ne može uvek da nabavi divljač nego samo kad "mu stane na nišan u njivi".

"Sve u svemu sitna lovokrađa se ne isplati jer su kazne ozbiljne ako nemaš vezu kod sudije ili u policiji. Najgore je što uzimaju oružije," žale se seljaci, koji nedeljom dolaze ovde da ponude svoje proizvode.

Lovokrađa se ne dešava "na sitno" ili "na malo" U Srbiji, jer se ne isplati.

"Lovočuvari najčesće jure sitne lovokradice, a one velike ne smeju da diraju ili su sa njima u dogovoru. Ili ih plaćaju ili se ne petljaju da ne bi izgubili posao. Sitna lovokrađa se obavlja i zamkama, ali to uglavnom rade seljaci koji ne love puškom. To je sve ređe, verovatno zato sto se ne isplati popiti krivičnu prijavu za jednog zeca i kilo mesa," objašnjava Petar.

Organizovani kriminal ne bi bio moguć bez saradnje lokalnih lovočuvara potvrđuje i Ružić iz novosadskog društva koje se aktivno bavi ovim problemom na terenu. Njihovo društvo slučajeve ugrožavanja ptica prijavljuje nadležnim službama i dokumentuje sve incidente sa kojim se susreću.

"U poslednje tri godine od slučajeva koje smo pronalazili i prijavljivali nisam siguran da je ijedan bio, a da neko iz uprave lovačkog društva nije učestvovao. Uvek je tu neki upravnik, uvek je tu neki lovočuvar, uvek je tu neki lovovođa," objašnjava Ružić koji je i sam iz lovačke familije. Dodaje da su i pripadnici policije neretko i sami lovci, te se takve situacije teško razrešavaju u manjim lokalnim zajednicama.

Navodi mi i primere lovočuvara koji je kažnjen jer je ubio orla mišara, kao i preparatora iz Srbije koji je ubio i preparirao tetrebe, pa grupu lovaca koja je pošla na fazane kod Aleksinca i ubila najveću sovu naših prostora, buljinu. Neki od ovih slučajeva su otkriveni jer se "lovci" neretko hvale putem društvenih mreža o svom ulovu.

Srećko Vasović, inženjer šumarstva i magistar lovnih nauka mi objašnjava da nije krivolov ono što ugrožava ptice i ostalu divljač kod nas. Neodgovorno korišćenje otrova i pesticida, koje je kod naših seljaka toliko uobičajeno je ono od čega strada i zec, koji bi mogao uskoro da se nađe da listi zabrane za odstrel. Ovaj problem uočavaju sva društva koja se bave zaštitom prirode. U proteklih šest godina samo na teritoriji Vojvodine pronađeno je više od 40 otrovanih orlova belorepana.

I dok su ptice i sitna divljač najugroženije, veće vrste divljih životinja nešto bolje prolaze u Srbiji kada je lovokrađa u pitanju, i to iz čisto praktičnih razloga.

"Visoka divljač kao sto su divlje svinje, srndaći ili jeleni se teško krade jer mora da se gađa iz karabina, a to se čuje na kilometre. Najbolje je uzeti poluautomatsku malokalibarsku pušku, obrusi se jedan deo koji se zove razdvajač i ona onda puca rafalno. Pošto nema trzaja, istrese svih 5 metaka u maltene jednu tačku, a na daleko se jedva čuje, kao da neko cepa papir," objašnjava Petar tehnike lovokrađe.

Krivolov, ali i lov, u Srbiji je neka vrsta elitističkog sporta i zanimacije, a neodgovorni i neupućeni pojedinci jako štete ugledu (još uvek)većini poštenog lovačkog sveta. Ovo je i jedan od direktnih razloga zašto organizovani kriminal cveta u ovoj oblasti, a lokalni političari uhvaćeni u krivolovu blago ili nikako kažnjavaju. Usklađivanje propisa sa EU u ovoj oblasti je u toku u okviru poglavlja 27 koje se odnosi na zaštitu životne sredine, pa se izgleda jedino tako u Srbiji može očekivati da normalni lovci sačuvaj svoj ugled, a ugrožene vrste svoje živote.

XS
SM
MD
LG