Linkovi

Republikanski stratezi: Demokratska regresija na Balkanu


Guverner Ohaja Džon Kejsik na skupu Medjunarodnog republikanskog instituta
Guverner Ohaja Džon Kejsik na skupu Medjunarodnog republikanskog instituta

Tema trećeg dana republikanske konvencije je spoljna politika, a lajtmotiv večeri je “Učinimo Ameriku prvom ponovo”, u skladu sa Trampovim izbornim sloganom. Zapravo, spoljna politika - posebno ako se govori o kritikama na račun Hilari Klinton, njene uloge u kontroverznom slučaju Bengazi, skandalu sa email serverom, te odnosima SAD i Rusije – predmet je diskusija od otvaranja konvencije.

Balkan bi mogao da očekuje veću pažnju posebno zbog nazadovanja u procesu demokratizacije i reformi u nekim državama regiona, ali i krize u EU, kažu RNC insajderi. Najviše pažnje, u kontekstu spoljne politike svakako izazivaju stavovi jednog broja Trampovih bliskih saradnika o potrebi da se redefinišu odnosi u NATO-u, a istovremeno – što je zapisano i u stranačkoj platform - ublaže stavovi prema Rusiji, u kontekstu ruske agresije u Ukrajini.

Džoel Anderson, senator u Kaliforniji i jedan od prvih koji je u toj državi stao uz Donalda Trampa ovako sumira generalnu poziciju u odnosu na odnose sa Rusijom - intenzivirati dijalog, jasno iskazati očekivanja i biti oprezan.

"Mislim da će Tramp Rusiji jasno kazati šta očekuje i da snažnije insistirati na odgovornosti. Znate, visoke ograde ponekad doprinose boljim odnosima među komšijama."

Pragmatičniji odnos prema Rusiji koji je tokom dosadašnje kampanje najavljivao Donald Tramp uobličen je u stranačkoj platformi, ali kada su u pitanju odnosi Moskve i Vašingtona – državni stav biće uobličen unutar stranačkih i mehanizma podjele vlasti, kaže za Glas Amerike Jan Erik Suročak, regionalni direktor za Evropu u Međunarodnom republikanskom institutu (IRI).

“Imamo veliku partiju, a u SAD imamo samo dvije značajne partije, i u svakom slučaju velika je raznolikost u stavovima unutar obje stranke. Ovdje smo čuli republikanske funkcionere, zakonodavce i guvernere saveznih država koji su iznijeli svoje stavove o američkom angažovanju u svijetu. Oni će i nakon izbori imati snažan glas o tim pitanjima, iako budemo imali republikansku admistraciju. Dug je put od stranačke platforme do usvojene državne politike”

Stranka – razjedinjena po brojnim šavovima koji su otvoreni tokom primarnih izbora - nastoji da i u kontekstu spoljne politike pokaže jedinstvo, ali nije trebalo ići dalje od Klivlenda da se čuju disidenti.

Guverner Ohaja, vidno odsutan sa stranačkog skupa koji se održava u njegovoj jurisdikciji, pozvao je juče na skupu koji je organizovao IRI da stranka u suštini odbaci sve fundamentalne elemente spoljne i politike nacionalne bezbjednosti predsjedničkog kandidata.

Džon Kejsik je rekao da u svijetu u kome rastu nacionalistički, izolacionistički, protekcionistički i anti-imigrantski sentimenti vrlo zabrinut, a da ga posebno brinu stavovi onih koji traže da se redukuje uloga SAD unutar Zapadne vojne Alijanse.

“Mislite da je NATO nevažan? Da li se šalite?", pitao je Kejsik.

No general Majkl Flin, bivši šef vojne obavještajne službe i jedan od Trampovih glavnih savjetnika, u razgovoru za Glas Amerike, ostaje decidan da bi odnose unutar NATO trebalo redefinisati.

“Imaćemo dobre odnose koji će biti zasnovani na brutalnoj iskrenosti i na poštovanju.i razumijevanju činjenice da vojni resursi i kapacitet svih članica Alijanse nisu jednaki”.

Džon Kejsik se javno usprotivio i odluci stranke da iz platforme izbaci poziv da se omogući naoružavanje Ukrajine kako bi mogla da odgovori na rusku agresiju, a sličnog su stava i delegati poput Randala Deninga iz Teksasa:

“Ne razumijem zašto bi, u kontekstu oštrih riječi u kontekstu sektora odbrane koje dolaze od gospodina Trampa, on odbacio mogućnost da Ukrajini da oružje koje joj je potrebno da se brani”.

Ukrajinski ambasador u Vašingtonu, Valeri Čali, kaže za naš program da su ljuidi u krugovima bliskim Trampovoj kampanji uticali na promjenu platforme, ali da to u suštini nije loše – jer otvara širu diskusiju o Ukrajini i mogućnost za bolju saradnju sa objema strankama u Americi na planu spoljne politike prema Ukrajini

Kada je u pitanju Balkan, mnogo je manje nesaglasnosti. Uticaj Rusije, te radikalizacija omladine ozbiljni su problem koji ne doprinose demokratizaciji regiona koji je protekih nekoliko godina zahvatila demokratska regresija, podvlači Jan Erik Suročak.

“Evidentan je negativan trend u demokratizaciji na Balkanu. Plašim se da bez američkog i evropskog uticaja na Zapadnom Balkanu možemo doći u situaciju iz nekih prošlih, problematičnijih vremena, što nije zdravo ni za jednu stranu”, kaže Suročak i dodaje da sa posebnim interesovanjem treba gledati na nedavne događaje u Turskoj u kontekstu turskog uticaja u Bosni i na Kosovu, koji ne smatra pozitivnim.

“Tu je i duga istorija ruskog prisustva, koje nas vodi do glavnog pitanja – a to su odnosi SAD I Rusije. Ja se lilčno nadam da će se sankcije zbog ilegalne aneksije Krima nastaviti, a za autoritarni režim u Rusiji nema veće prijetnje od demokratije na ruskim granicama”, kaže Suročak.

Republikanci okupljeni na konvenciji u Klivlendu saglasni su u jednom – potrebno je smijeniti demokrate u Bijeloj kući i onda iz te pozicije kreirati novu spoljnu politiku.

Senator Dejvid Perdju, član spoljnopolitičkog odnora Senata SAD, za naš program kaže:

“Mi sada nastojimo da izaberemo Donalda Trampa za predsjednika kako bi svoje liderstvo pružio svijetu. Naša politika u proteklih sedam godina bila je neuspješna širom svijeta. Ljudi traže liderstvo da se riješi problem ISIS-a, krize u Siriji, u istočnoj Evropi, u odnosima sa Kinom… Naša platforma je dobar početak, ali je važno da konzervativac bude u Bijeloj kući i da se spoljna politika formira sa pozicije snage i konzistentnosti, što sada nije slučaj”, kaže senator Perdju.

XS
SM
MD
LG