Linkovi

Karber: Putin ne prašta Ukrajinu

  • Jela Defrančeski

Filip Karber, predsednik Fondacije Potomak

Filip Karber, predsednik Fondacije Potomak

Ugledni ruski vojni eksperti, kao i pojedini članovi Dume trvde da će Predsednik Vladimir Putin posle uspeha u Siriji pokušati da ostvari početne ambicije u Ukrajini, kaže Filip Karber, predsednik Fondacije Potomak.

Najefikasnija sankcija koja je zavedena tokom ukrajinske krize nije uperena protiv Rusije, već Ukrajine kojoj je zavedena apsurdna zabrana nabavljanja oružja, tvrdi Filip Karber:

"Znači, žrtva ne sme da se brani. Takva logika teško da može da stvori osećaj bezbednosti ne samo u Ukrajini, već i u drugim zemljama koje sa graniče sa Rusijom, kao što su Poljska i Baltičke države.”

Karbera, stoga, ne bi iznenadilo da se Moskva ponovo okomi na Ukrajinu, u kojoj nije postigla ono što je želela, da zagrabi veći deo istočne Ukrajine i obori vladu u Kijevu:

“Nekoliko činjenica zabrinja. Prvo, Putin je doživeo poniženje u Ukrajini. Verovao je da će samo ‘ušetati’ u Ukrajinu. Umesto toga Ukrajinci su se oduprli. Drugo, sve do sada je izgledalo da će borbe biti vodjene samo kopnenim snagama, ali posle Sirije nije isključeno da učestvuju i ruski borbeni avioni. Treći faktor su američki predsednički izbori. Putinu je jasno da nova američka administracija neće biti meka ni uzdržana kao što je sadašnja. Bojim se da će pokušati da iskoristi period do izbora novog šefa Bele kuće. Putin očigledno ne igra šah, već poker, spreman je na rizik.”

Putinov motiv da dovrši posao u Ukrajini je pre svega učvršćivanje aneksije Krima, kaže Karber:

“Rusija snabdeva Krim sa oko 70 odsto struje, 75 odsto hrane i 80 odsto vode. Sve to stiže brodovima, jer jedina veza Krima s kontinentalnom Rusijom je luka Kerč. Putin sada radi na izgradnji mosta između Rusije i Krima u vrednosti od sedam milijardi evra. Po njemu, bolja opcija je zauzimanje koridora od Mariupolja na Crnom moru do Krima.”

Naš sagovornik takođe podseća na postojeće detaljne planove za invaziju istočne Ukrajine sa kojima je Zapad upoznat još od proleća 2014:

“Putin je više puta prebacivao ogromne kontigente vojnika na granicu sa Ukrajinom. Prema prvobitnom ratnom planu, ruska strana je trebalo da otme deo istočne Ukrajine. Kremlju ide na ruku i to što Zapad uopšte ne reaguje na svakodnevno rusko kršenje mirovnog sporazuma iz Minska. Zapad kao da je digao ruke od Ukrajine. Nisu zainteresovani za primirje, dok Ukrajini ne dozvoljavaju pomoć u oružju.”

Međutim, Karber istovremeno upozorava da bi nova vojna akcija u Ukrajini mogla da dovede do žestokih borbi sa potpuno neizvesnim ishodom.

XS
SM
MD
LG