Ekskluzivni intervju za Glas Amerike, admiral Džejms Stavridis, bivši komandant NATO snaga u Evropi, počeo je sa odgovorom na pitanje da li zapadna Alijansa namerava da nastavi proces proširenja, posebno na prostoru Zapadnog Balkana?
“Zapadna Alijansa od svog osnivanja vodi politiku otvorenih vrata prema demokratskim državama kao i drugim zemljama koje mogu da doprinesu interesima NATO i koje prihvataju sve članice saveza, Crna Gora će biti primljena na predstojećem NATO samitu u Varšavi. Smatram da bi sledeći logičan prijem u članstvo bila Makedonija, koja prethodno treba da reši pitanje imena sa Grčkom. Posle toga, postoje izgledi da se i Bosna i Hercegovina priključi. Mislim da bi potom trebalo da nastupi period konsolidacije Zapadnog Balkana pre prijema novih kandidata za članstvo u NATO. Dakle proširenje Alijanse se nastavlja ali to neće ići brzo, već postepeno.”
Nedavno ste učestvovali u konferenciji časopisa Horizonti u Beogradu. Kakva je bila atmosfera, s obzirom da u srpskoj javnosti i dalje postoji animozitet prema NATO-u zbog kampanje za Kosovo 1999?
“U Beogradu sam naišao na toplu dobrošlicu. Na samom početku je došlo do malog protesta. I kao što sam tada rekao, sve je to deo demokratije. Pojavila se trojka, koja je imala nešto da kaže, i potom su se razišli. Ton tog skupa je u celini bio veoma prijatan. Očigledno se nismo slagali u svemu. Srbija, međutim predano radi na približavanju Evropskoj unijom, rekao bih, prvenstveno iz ekonomskih razloga. Srbija istovremeno održava prijateljske odnose sa Rusijom. U stvari, Srbija kao zemlja mogla bi da pomogne u utrvđivanju zona saradnje između Rusije i Zapada. To se očitovalo tokom konferencije, koja je po meni protekla u toploj i prijatnoj atmosferi.”
Poznato je da je Rusija veoma prisutna u Srbiji, i da se na nju vrši pritisak da odustane od približavanja NATO-u. Da li smatrate da bi Srbija ipak mogla da jača svoje partnerstvo sa Severnoatlantskim savezom?
O: “O tome treba da odluči sprski narod, koji kako smatram nije ni pro-NATO ni pro-ruski nastrojen. Srbi treba samostalno da odluče da li da se pridruže Evropskoj uniji ili Ruskoj Federaciji, Pozdravljam njihovu rešenost da donose sopstvene odluke. NATO neće vršiti nikakav pritisak na Srbiju, niti će Evropska unija to da čini. Srpski narod treba da proceni to na osnovu sopstvenog saznanja. Ako bi se priklonila Evropskoj uniji, mislim da će naići na prijateljski prijem. Ali, odluku o tome zaista treba da donese narod Srbije.”
Naše poslednje pitanje je o Kosovu, kako napreduje?
O: "Situacija na Kosovu je mešovita. Ekonomske i političke teškoće i dalje postoje. Međutim, nezavisnost Kosova priznaje sve veći broj zemalja. Situacija je manje napeta u odnosu na pre nekoliko godina. Kontigent od 15.000 NATO vojnika koliko ih je bilo 2009. smanjen je na 5.000 do 7.000. Drugim rečima, situacija je mirna, ali preostaje određen broj pitanja koja još treba rešavati sa Srbijom.”