Odluka egipatskog generala Abdela Fataha Sisija da se kandiduje za predsednika podudara se sa američkim pritiskom na Kairo da poboljša postupanje prema novinarima i političkim protivnicima. Šta ta odluka znači za Obaminu administraciju, koja pokušava da uskladi podršku egipatskoj demokratiji i bezbednosna pitanja u Saudijskoj Arabiji?
Kandidatura bivšeg generala za predsednika očekivala se mescima, a Sjedinjene Države navode da to njegovo saopštenje neće imati uticaja na obustavu dostave oružja Egiptu, zbog zabrinutosti povodom ljudskih prava.
“ Kao što znate, obustavili smo brojne vrste podrške. Prošle godine smo pružili neku vrstu bezbednosne podrške, jer je to bilo u interesu za nacionalnu bezbednost. Za sada ne mogu da predvidim kada bi mogli doneti neku novu odluku“, kaže portparolka Stejt Departmenta, Džen Psaki.
Naročito kada se ima u vidu da je zabrinutost u vezi sa ljudskim pravima usledila pošto je Sisi organizovao rušenje prve egipatske demokratski izabrane vlade, i doveo zvanični Vašington u – kako je to opisao nekadašnji američki ambasador Adam Ereli - neprijatan položaj:
“Dobro je da obavljaju dužnosti. Loše je da ugnjetavaju opoziciju. Ne samo oštre protivnike, već svaku opoziciju. To ozbiljno brine Obaminu administraciju“.
Tu zabrinutost ne dele saradnici Vašingtona u arapskom svetu, koji su se protivili Muslimanskom bratstvu:
“Saudijska Arabija i Ujedinjeni arapski emirati podržavaju Sisija i trenutnu vladu u Kairu, jer smatraju da bi u suprotnom zavladao haos“.
Međutim, u trenutku neizvesne političke situacije, upravo egipatske snage bezbednosti mogle bi da budu te koje će uzrokovati širenje haosa, smatra profesorka Američkog univerziteta Hilari Men Leveret:
“Radi se o mučenju, zatvaranju, potpunom gušenju opozicije. Mogli bismo čak da vidimo javno pogubljenje lidera Muslimanskog bratstva. Time bi se u potpunosti radikalizovalo Bratstvo, kao što je bilo tokom vladavine prethodnih predsednika u Egiptu, Nasera i Sadata, kada su se pojavili i prethodnici al-Kaide“.
To su pretnje, koje kako kaže - ne mogu da se reše time što Saudijci podržavaju Sisija:
“Ideja da možemo sarađivati sa Saudijskom Arabijom u Egiptu da bi smo ugušili popularna gledišta, i popularnu opoziciju, predstavlja recept za katastrofu“.
Time se produbljuju i razlike Vašingtona i Rijada povodom rata u Siriji, gde Saudijska Arabija želi da Sjedinjene Države preuzmu aktivniju ulogu u podršci pobunjenicima, koji se bore protiv vlade u Damasku. Analitičar američkog Instituta za mir, Stiv Hajdeman, veruje da to utiče na način na koji Saudijska Arabija prilazi izborima u Egiptu:
“Smatram da se time povećava opasnost da Saudijska Arabija zauzme drugačiji stav u vezi zbivanja u Egiptu, nego što Sjedinjene Države volele. Do bi moglo da dovede do raznih posledica“.
Posle današnjih sastanaka u Rimu, predsednik Obama putuje za Saudijsku Arabiju, gde će zajedno sa državnim sekretarom Džonom Kerijem i svojim domaćinima razmatrati budućnost demokratije i bezbednosti u Egiptu, ali i rat u Siriji.
Kandidatura bivšeg generala za predsednika očekivala se mescima, a Sjedinjene Države navode da to njegovo saopštenje neće imati uticaja na obustavu dostave oružja Egiptu, zbog zabrinutosti povodom ljudskih prava.
“ Kao što znate, obustavili smo brojne vrste podrške. Prošle godine smo pružili neku vrstu bezbednosne podrške, jer je to bilo u interesu za nacionalnu bezbednost. Za sada ne mogu da predvidim kada bi mogli doneti neku novu odluku“, kaže portparolka Stejt Departmenta, Džen Psaki.
Naročito kada se ima u vidu da je zabrinutost u vezi sa ljudskim pravima usledila pošto je Sisi organizovao rušenje prve egipatske demokratski izabrane vlade, i doveo zvanični Vašington u – kako je to opisao nekadašnji američki ambasador Adam Ereli - neprijatan položaj:
“Dobro je da obavljaju dužnosti. Loše je da ugnjetavaju opoziciju. Ne samo oštre protivnike, već svaku opoziciju. To ozbiljno brine Obaminu administraciju“.
Tu zabrinutost ne dele saradnici Vašingtona u arapskom svetu, koji su se protivili Muslimanskom bratstvu:
“Saudijska Arabija i Ujedinjeni arapski emirati podržavaju Sisija i trenutnu vladu u Kairu, jer smatraju da bi u suprotnom zavladao haos“.
Međutim, u trenutku neizvesne političke situacije, upravo egipatske snage bezbednosti mogle bi da budu te koje će uzrokovati širenje haosa, smatra profesorka Američkog univerziteta Hilari Men Leveret:
“Radi se o mučenju, zatvaranju, potpunom gušenju opozicije. Mogli bismo čak da vidimo javno pogubljenje lidera Muslimanskog bratstva. Time bi se u potpunosti radikalizovalo Bratstvo, kao što je bilo tokom vladavine prethodnih predsednika u Egiptu, Nasera i Sadata, kada su se pojavili i prethodnici al-Kaide“.
To su pretnje, koje kako kaže - ne mogu da se reše time što Saudijci podržavaju Sisija:
“Ideja da možemo sarađivati sa Saudijskom Arabijom u Egiptu da bi smo ugušili popularna gledišta, i popularnu opoziciju, predstavlja recept za katastrofu“.
Time se produbljuju i razlike Vašingtona i Rijada povodom rata u Siriji, gde Saudijska Arabija želi da Sjedinjene Države preuzmu aktivniju ulogu u podršci pobunjenicima, koji se bore protiv vlade u Damasku. Analitičar američkog Instituta za mir, Stiv Hajdeman, veruje da to utiče na način na koji Saudijska Arabija prilazi izborima u Egiptu:
“Smatram da se time povećava opasnost da Saudijska Arabija zauzme drugačiji stav u vezi zbivanja u Egiptu, nego što Sjedinjene Države volele. Do bi moglo da dovede do raznih posledica“.
Posle današnjih sastanaka u Rimu, predsednik Obama putuje za Saudijsku Arabiju, gde će zajedno sa državnim sekretarom Džonom Kerijem i svojim domaćinima razmatrati budućnost demokratije i bezbednosti u Egiptu, ali i rat u Siriji.