Linkovi

Sporazum sa Iranom donosi novu dinamiku

  • Al Pesin

Iranski predsednik Hasan Rohani (arhivski snimak)

Iranski predsednik Hasan Rohani (arhivski snimak)

U zamenu za odustajanje od proizvodnje nuklearnog oružja, Iranci bi mogli da se domognu oružja koje mogu da koriste – jače ekonomije i više resursa za slanje saveznicima.

Medjunarodni zvaničnici koji su bili angažovani u postizanju preliminarnog sporazuma sa Iranom o nuklearnom programu te zemlje, navode da je to prvi korak ka bezbednijem svetu i garancijama da Iran nema nuklearno oružje. Medjutim, to bi isto tako potencijalno oslobodilo iransku ekonomiju sankcija što bi Teheranu omogućilo da upotrebi druge elemente svoje moći.

Pre sankcija, iranska ekonomija je rasla po stopi od oko šest odsto godišnje. Njen obim je sada sve manji jer sankcije koštaju Teheran pet milijardi dolara godišnje.

Osetivši teret tih mera, Iranski narod je za predsednika izabrao relativno umerenog kandidata, Hasana Rohanija, sa mandatom da okonča sankcije. Njegov ministar inostranih poslova je, po povratku sa pregovora, pozdravljen kao heroj.

„Najveća beneficija će biti mir, poruka mira. Ekonomija je takodje važna. Videćemo napredak na svakom planu,“ kaže ova Iranka

Medjutim, to znači odustajanje od najvećeg dela nuklearnog programa, koji je predmet velikog ponosa za mnoge Irance.

Na kraju krajeva, iranski lideri su možda doneli odluku da odustanu od potencijala za proizvodnju oružja koje ih je učinilo medjunarodnim otpadnikom i koje bi bilo teško upotrebiti zbog visoke destruktivnosti i osude medjunarodne zajednice.

U zamenu za to oni bi mogli da se domognu oružja koje mogu da koriste – jače ekonomije i više resursa za slanje saveznicima, uključujući iračku vladu, pokret Hezbolah u Libanu, kao i sirijskog predsednika Bašara al Asada.

U razgovoru putem Skajpa, analitičar zbivanja u Iranu Torbjorn Soltvet iz kompanije Mejplkroft kaže:

„Glavni prioritet je osigurati da ekonomsko pitanje ne postane rizik u smislu stabilnosti. Medjutim, očigledno je da bi ekonomski jači Iran igrao aktivniju ulogu u regionu.“

Mada ne tako opasna kao nuklearno oružje, aktivnija intervencionistička politika bi predstavljala izvor zabrinutost za neprijatelje Irana u regionu i na Zapadu.

Medjutim, konačni nuklearni sporazum koji treba da bude postignut za šest meseci mogao bi da poboljša medjunarodne odnose Irana i učini, kako je Ali Vaez iz Medjunarodne krizne grupe zove, „buduću odbrambenu politku“ manje važnom.

„Nuklearni sporazum može da smanji percepciju o pretnji od strane Irana. Teheran će biti manje motivisan da podrži grupe u tom regionu što bi u osnovi moglo da posluži kao način za pomeranje konflikta dalje od granica te zemlje.“

To je optimistični scenario i sugeriše ono što bivši britanski ambasador u Iranu, Ričard Dalton, smatra sveobuhvatnom strateškom odlukom iranskih lidera. Evo šta je on rekao u razgovoru putem skajpa:

„Verujem da je ovo iransko rukovodstvo, uključujući vrhovnog verskog lidera, shvatilo da iranska država i iranski narod ne mogu da prosperiraju i da budućnost Islamske republike ne može biti bezbedna, ukoliko ne postoji sporazum sa Zapadom o nuklearnom pitanja.“

Iran je godinama ozbiljno, plativši veliku cenu, radio na izgradnji svog nuklearnog programa. Iranski lideri navode da taj program ima mirnodopsku svrhu poput energije i istraživanja. Ako to dokažu medjunarodnoj zajednici oni mogu da povrate svoju ekonomiju, što otvara mogućnosti bilo za bolje ili gore medjunarodne odnose.
XS
SM
MD
LG