O reagovanjima u Nemačkoj i Evropi na aferu povodom američkog špijuniranja saveznika, kolega Branko Mikašinović razgovarao je sa Pijom Bungarten, direktorkom vašingtonske kancelarije fondacije Fridrih Ebert, koja se bavi transatlantskim dijalogom, socijalnim i političkim pitanjima.
Bungarten: “Razlozi razočarenja i gneva nemačke javnosti su različiti. Pre svega, u načelu, svaki špijunski skandal izaziva burno reagovanje; drugo, američko reagovanje nije od pomoći, pošto predstavlja rutinski odgovor da sve zemlje špijuniraju, da je ono legalno i da je to deo bezbednosnih mera; treće, narod u Nemačkoj smatra da američka strana ne potvrdjuje da takva delatnost narušava bilateralne odnose i da podriva prijateljstvo i poverenje; četvrto, za Nemce, koji su prošli dve totaliarne ere - fašističku i komunističku, špijuniranje je nešto što se čini samo neprijateljima, a ne prijateljima, prema čemu postoji posebna odbojnost. Nemci takodje misle da su njih špijunirali, ali da oni nisu recipročno špijunirali i otuda osećaj nepravednosti i visoki nivo rozočarenja u SAD. To je istovremeno narušilo veliki ugled koji su do sada uživale SAD, posebno u svetlu popularnosti predsednika Obame.”
Glas Amerike: Da li je Evropa podeljena ili ujedinjena u pogledu njenog reagovanja na ovu špijunsku aferu?
Bungarten: “Imate dvostruki nivo podeljenosti. Britanija i Španija su se distancirale od ovog skandala, dok ga Nemačka i Francuska oštro osudjuju. Pored toga, imate još jednu podelu izmedju naroda i njihovih rukovodstava, koja su naklonjena većem razumevanju akcija američke administracije, jer smatraju da su bile primarno usmerene ka borbi protiv terorizma. Ipak, najveći deo Evrope je veoma iznenadjen i razočaran, ali se nada konstruktivnom dijalogu u rešavanju ovog problema.”
Glas Amerike: Da li bi ovaj skandal mogao da nanese štetu američko-evropskim odnosima na polju spoljne politike i ekonomije?
Bungarten: „Mogao bi, ali se nadam da neće, posebno ne dugoročnije. Medjutim, to će zavisiti od dogovora partnera. Neki Evropljani zahtevaju da se odbije dostavljanje bankarskih podataka SAD i da se Vašington na neki način kazni. S druge strane, drugi smatraju da Evropljani možda ne razumeju Ameriku, koja je pretrpela ozbiljan ožiljak terorističkim napadom 2001. godine, i stoga je veoma važno da se rešavanju ovog problema pridje na zajedničkoj političkoj platformi, ali bi ona morala da uključi i zaštitu privatnosti i gradjanskih prava.“
Bungarten: “Razlozi razočarenja i gneva nemačke javnosti su različiti. Pre svega, u načelu, svaki špijunski skandal izaziva burno reagovanje; drugo, američko reagovanje nije od pomoći, pošto predstavlja rutinski odgovor da sve zemlje špijuniraju, da je ono legalno i da je to deo bezbednosnih mera; treće, narod u Nemačkoj smatra da američka strana ne potvrdjuje da takva delatnost narušava bilateralne odnose i da podriva prijateljstvo i poverenje; četvrto, za Nemce, koji su prošli dve totaliarne ere - fašističku i komunističku, špijuniranje je nešto što se čini samo neprijateljima, a ne prijateljima, prema čemu postoji posebna odbojnost. Nemci takodje misle da su njih špijunirali, ali da oni nisu recipročno špijunirali i otuda osećaj nepravednosti i visoki nivo rozočarenja u SAD. To je istovremeno narušilo veliki ugled koji su do sada uživale SAD, posebno u svetlu popularnosti predsednika Obame.”
Glas Amerike: Da li je Evropa podeljena ili ujedinjena u pogledu njenog reagovanja na ovu špijunsku aferu?
Bungarten: “Imate dvostruki nivo podeljenosti. Britanija i Španija su se distancirale od ovog skandala, dok ga Nemačka i Francuska oštro osudjuju. Pored toga, imate još jednu podelu izmedju naroda i njihovih rukovodstava, koja su naklonjena većem razumevanju akcija američke administracije, jer smatraju da su bile primarno usmerene ka borbi protiv terorizma. Ipak, najveći deo Evrope je veoma iznenadjen i razočaran, ali se nada konstruktivnom dijalogu u rešavanju ovog problema.”
Glas Amerike: Da li bi ovaj skandal mogao da nanese štetu američko-evropskim odnosima na polju spoljne politike i ekonomije?
Bungarten: „Mogao bi, ali se nadam da neće, posebno ne dugoročnije. Medjutim, to će zavisiti od dogovora partnera. Neki Evropljani zahtevaju da se odbije dostavljanje bankarskih podataka SAD i da se Vašington na neki način kazni. S druge strane, drugi smatraju da Evropljani možda ne razumeju Ameriku, koja je pretrpela ozbiljan ožiljak terorističkim napadom 2001. godine, i stoga je veoma važno da se rešavanju ovog problema pridje na zajedničkoj političkoj platformi, ali bi ona morala da uključi i zaštitu privatnosti i gradjanskih prava.“