Linkovi

Medicinska marihuana legalna u prestonici SAD

  • Tala Hadavi

Do marihuane danas može legalno da se dođe u dvadeset američkih saveznih država i Vašington DC-u ukoliko je ona neophodna za ublažavanje posledica određenih bolesti ili lekova.

Mnogi smatraju da je korišćenje marihuane u medicinske svrhe jedna od najžešćih debata u oblasti zdravstvene zaštite. Do marihuane danas može legalno da se dođe u dvadeset američkih saveznih država i Vašington DC-u ukoliko je ona neophodna za ublažavanje posledica određenih bolesti ili lekova. Ipak, prema federalnom zakonu marihuana se i dalje definiše kao supstanca od koje nema medicinske koristi i koja izaziva zavisnost isto kao heroin.

Zaposlenima na Programu za medicinsku marihuanu u američkoj prestonici je trebalo 12 godina da izdejstvuju legalizaciju i više od tri da počne njena implementacija. Ali, iako je sad sve po zakonu, samo mali broj ljudi se prijavio za ovaj program.

Adam Bartli je krenuo po svoj lek. Posle mnogo godina koliko je bio primoran da kupuje na crnoj berzi, sada do leka može da dodje bezbedno i legalno.

“Kada ja ili bilo koji drugi pacijent pozovemo da rezervišemo termin, njihovo obezbeđenje na vratima me pozdravi i proveri moju ličnu kartu. Dakle i ličnu kartu i propusnicu koju je izdao Sekretarijat za zdravstvo na kojoj piše da mi treba medicinska marihuana”.

Džef Kan je vlasnik specijalizovane radnje, koju je upravo otvorio posle tri godine borbe za dozvolu za prodaju marihuane. Za sada posao ide slabo, ali Kana to ne obeshrabruje. Za njega, to je misija.

“Želimo da ljudi znaju šta dobijaju kako bi mogli da donesu mudre odluke i da izaberu pravi lek koji će biti bezbedan za korišćenje”.

“Pre 23 godine sam dobio HIV i živim sa sidom dugi niz godina. Uzimao sam mnogo lekova od kojih su mi većina izazivali probleme sa stomakom, gubitak apetita i mučninu”, kaže Adam Bartli.

Iako je medicinska marihuana legalna ovde u Vašingtonu, ona je još uvek zabranjena pod federalnim zakonom, tako da je grad vrlo oprezan.

“Svaki deo programa o medicinskoj marihuani je pod video prismotrom, pod ključem i vodi se stroga evidencija – od semena do prodaje”, ističe Kan.

Za potencijalne mušterije, dobijanje dozvole za medicinsku marihuana nije nimalo jednostavno.

“Od vas se zahteva da kontaktirate Sekretarijat za zdravstvo isključivo imejlom. Zatim morate da daunloudujete, odštampate i popunite detaljan formular i da uz to dostavite dokumentaciju i fotografiju. Prijava se plaća 100 dolara”.

Pre svega toga, međutim, morate da imate rak, HIV, sidu, glaukom ili bolne grčeve u mišićima kako bi se uopšte kvalifikovali. Lekar takođe treba da popuni formular na nekoliko strana kako bi predložio pacijenta. Sakiliba Majns je jedna od nekoliko lekara u gradu koji izdaju preporuke. Ona ističe da je na početku bila vrlo oprezna.

“Ne možemo da radimo isto što rade lekari u drugim državama. Oni samo pišu preporuke pacijentima koje onda ne vide po godinu dana. Ne mislim da je to dobro lečenje”.

Doktor Robert Dupon je savetovao nekoliko administracija o ovom pitanju. On kaže da bi imalo više smisla preraditi marihuanu u lek, umesto što se ona puši, ali je u isto vreme zadovoljan načinom na koji grad sprovodi program.

“Smatram da je ograničen program, kojim se vodi računa da su ljudi zaista bolesni i da su probali druge vrste lečenja i koji pacijentima daje razumnu količinu marihuane, kao i to da se marihuana ne prodaje i ne deli besplatno – je veoma dobra politička odluka”.

Za sada se samo 28 pacijenata kvalifikovalo za program što još uvek nije dovoljno da podrži čitav sistem. Današnja doza, 10 i po grama košta oko 200 dolara i trošak nije pokriven zdravstvenim osiguranjem. Bartli je međutim zadovoljan što može da podrži lokalnu ekonomiju – a i dobije marihuanu legalnim kanalima.
XS
SM
MD
LG