Linkovi

Osteoporoza nije kraj za trkače

  • Kejn Farabo

Džon Meknajder, maratonac iz Čikaga, posle povrede kičme izazvane osteoporozom, mislio je da je došao kraj njegovoj trkačkoj karijeri. Nova terapija pomogla mu je da povrati čvrstinu koraka.

Nacionalni instituti za zdravlje saopštili su da oko 40 miliona ljudi u Sjedinjenim Državama pati od, ili je u povišenom riziku za dobijanje osteoporoze, stanja koje smanjuje koštanu masu i čiji su čest rezultat lomovi kičme, kukova i zglobova. I dok su starije žene više sklone ovoj bolesti, jedan čovek iz predgrađa Čikaga, koji je posvetio život trčanju, bio je iznenadjen kada se suočio sa rizikom da prestane sa tim nakon što mu je uspostavljena dijagnoza.

Džon Meknajder, ili Mek za svoje prijatelje, trči od 1968. godine.

„Trčanje me održava normalnim, zdravim i srećnim i to je ono što uživam da radim. To je nešto čime započinjem dan.“

Ono što je počelo kao hobi za Meknajdera pretvorilo se u karijeru, najpre kao maratonca, zatim kao nastavnika fizičkog obrazovanja u predgrađu Čikaga gde je takođe bio trener ženskog trkačkog tima.

“Veoma se isplatilo. Zapravo moja karijera trenera mi je donela još veće zadovoljstvo nego karijera trkača."

Ali tokom njegove poslednje godine kao trener, on je utrčao u problem.

“Trčali smo na 13 kilometara i ja sam se okrenuo preko ramena kako bi ohrabrio neke devojke da izdrže i osetio sam kao da mi je neko pucao u leđa.”

Poseta lekaru otkrila je da to nije bio pucanj u leđa već povreda kičme koju je izazvao neuobičajen slučaj osteoporoze ili stanjivanja Meknajderovih kostiju.

“Imao sam kompresovanu frakturu sedmog pršljena.”

Meknajder je pomislio da povreda znači kraj za njegovu trkačku karijeru.

“Bili smo tim broj jedan u državi i san mi je bio da trčim sa mojim devojkama ali to se nije dogodilo.”

Ortopedski hirurg za kičmu Tomas Mekneli kaže da je u prošlosti to moglo da zaustavi Meknajdera.

“Verovatno bi koristili korset i lekove i verovatno bi mu bilo potrebno mnogo više vremena da povrati nivo svojih aktivnosti.”

Ali doktor Mekneli je imao drugačiji pristup, predložio je Meknajderu da se podvrgne takozvanoj balonskoj kifoplastiji, tj. da mu se u kičmu u blizini mesta na kojem se nalazi prelom ugradi balon.

“Naduvate balon, on napravi rupu u pršljenu i zatim je napunite cementom za kosti. On deluje kao unutrašnji gips.”

Unutrašnji gips omogućio je Meknajderu da povrati čvrstinu koraka.

“Imao sam operaciju u petak, izašao sam iz bolnice i rekao svojoj supruzi da je problem sredjen. Počeo sam ponovo da trčim u ponedeljak.”

Tri godine posle procedure Meknajder se priprema za ono što je radio veoma dobro u prošlosti, prelazak finiš linije maratona, još jednom.

“To je cilj. Naučen sam da postavljam ciljeve. To je nešto što želim da radim, da trčim maraton sa svojom decom.”

On se nada da će dostići taj cilj sledeće godine pre nego što stigne na još jednu prekretnicu, svoj 60-ti rođendan.
XS
SM
MD
LG