Ovih dana održan je prvi krug obnovljenih pregovora o iranskom nuklearnom programu. Tim povodom kolega Branko Mikašinović razgovarao je sa ko-direktorom Nezavisnog instituta, Ajvenom Elandom, o odnosima Sjedinjenih Država sa Iranom.
Eland: “Iranski nuklearni program je centralno pitanje i izazov u odnosima SAD sa Iranom. Medjutim, tekuće političko približavanje Vašingtona i Teherana moglo bi da stavi na probu odnose SAD sa drugim medjunarodnim silama i da razdvoji SAD od svog najbližeg bliskoistočnog saveznika Izraela. U sadašnjoj situaciji smanjenja napetosti izmedju SAD i Irana, postoji mogućnost za postizanje sporazuma, ukoliko Teheran obustavi obogaćivanje nuklearnog materijala i svoj program koristi isključivo u mirnodopske svrhe u šta Izrael, pa i neke druge zemlje sumnjaju. Da bi se to ostvarilo, SAD održavaju prema Teheranu dvostruki pristup – strategiju istovremenog angažovanja i pritiska. Angažovanje se odražava u spremnosti Vašingtona na intenziviranje diplomatskih aktivnosti, a pritisak u sankcijama, koje su nanele ogromnu ekonomsku štetu i kojih Iran želi da se oslobodi.“
Glas Amerike: Da li bi inspektori Medjunarodne agencije za atomsku energiju mogli da obezbede proveru iranskog nuklearnog programa?
Eland: „Mislim da oni to mogu da učine. Pre svega, treba ustanoviti tačne lokacije nuklearnih objekata, što ne bi trebalo da bude teško. Za proizvodnju nuklearnog materijala potebna su velika postrojenja, koja je relativno lako locirati, uz neophodnu saradnju iranskog režima. Medjunarodna agencija za nuklearnu energiju i američke obaveštajne agencije ustanovili su da Iran za sada nije u mogućnosti da proizvede nuklearno oružje, pošto su mu za to potrebne još barem tri komponente - visoko obogaćeni uranijum, sistem koji će inicirati nuklearnu eksploziju i lansirne rampe i projektili.“
Glas Amerike: Kako biste definisali ulogu Izraela i drugih zemalja u regionu po pitanju iranskog nuklearnog programa?
Eland: „Izrael zauzima 'tvrdu' poziciju prema iranskom nuklernom programu, a razlog je što ta zemlja smatra da je njena egzistencija direktno ugrožena od strane Irana i želi da se iranski nuklearni program zatvori. Medjutim, treba imati na umu da Medjunarodna agencija za atomsku energiju i američke obaveštajne agencije navode da Iran još nije odlučio, ili nije dospeo u fazu, da proizvede nuklearno oružje. U pogledu drugih zemalja, one su podeljene po verskoj pripadnosti. Sunitske zemlje - Saudijska Arabija, Katar i druge zalivske zemlje protive se Iranu, dok ga šiitske zemlje, poput Iraka i Sirije podržavaju. Ovakve podele nam govore o izbijanju na površinu drevnih verskih razlika, koje još više komplikuju ionako složenu situaciju u regionu i sadrže potencijal za dublji i trajniji konflikt.“
Eland: “Iranski nuklearni program je centralno pitanje i izazov u odnosima SAD sa Iranom. Medjutim, tekuće političko približavanje Vašingtona i Teherana moglo bi da stavi na probu odnose SAD sa drugim medjunarodnim silama i da razdvoji SAD od svog najbližeg bliskoistočnog saveznika Izraela. U sadašnjoj situaciji smanjenja napetosti izmedju SAD i Irana, postoji mogućnost za postizanje sporazuma, ukoliko Teheran obustavi obogaćivanje nuklearnog materijala i svoj program koristi isključivo u mirnodopske svrhe u šta Izrael, pa i neke druge zemlje sumnjaju. Da bi se to ostvarilo, SAD održavaju prema Teheranu dvostruki pristup – strategiju istovremenog angažovanja i pritiska. Angažovanje se odražava u spremnosti Vašingtona na intenziviranje diplomatskih aktivnosti, a pritisak u sankcijama, koje su nanele ogromnu ekonomsku štetu i kojih Iran želi da se oslobodi.“
Glas Amerike: Da li bi inspektori Medjunarodne agencije za atomsku energiju mogli da obezbede proveru iranskog nuklearnog programa?
Eland: „Mislim da oni to mogu da učine. Pre svega, treba ustanoviti tačne lokacije nuklearnih objekata, što ne bi trebalo da bude teško. Za proizvodnju nuklearnog materijala potebna su velika postrojenja, koja je relativno lako locirati, uz neophodnu saradnju iranskog režima. Medjunarodna agencija za nuklearnu energiju i američke obaveštajne agencije ustanovili su da Iran za sada nije u mogućnosti da proizvede nuklearno oružje, pošto su mu za to potrebne još barem tri komponente - visoko obogaćeni uranijum, sistem koji će inicirati nuklearnu eksploziju i lansirne rampe i projektili.“
Glas Amerike: Kako biste definisali ulogu Izraela i drugih zemalja u regionu po pitanju iranskog nuklearnog programa?
Eland: „Izrael zauzima 'tvrdu' poziciju prema iranskom nuklernom programu, a razlog je što ta zemlja smatra da je njena egzistencija direktno ugrožena od strane Irana i želi da se iranski nuklearni program zatvori. Medjutim, treba imati na umu da Medjunarodna agencija za atomsku energiju i američke obaveštajne agencije navode da Iran još nije odlučio, ili nije dospeo u fazu, da proizvede nuklearno oružje. U pogledu drugih zemalja, one su podeljene po verskoj pripadnosti. Sunitske zemlje - Saudijska Arabija, Katar i druge zalivske zemlje protive se Iranu, dok ga šiitske zemlje, poput Iraka i Sirije podržavaju. Ovakve podele nam govore o izbijanju na površinu drevnih verskih razlika, koje još više komplikuju ionako složenu situaciju u regionu i sadrže potencijal za dublji i trajniji konflikt.“