Amerikancima u prošlosti nisu trebale video igre ili kablovska televizija za zabavu. Sve što im je bilo potrebno bili su ručno napravljeni klikeri i malo ravne zemlje. Novinar Glasa Amerike Majk Ozborn nedavno je posetio jednu brdovitu oblast na granici između država Kentaki i Tenesi, gde je igra klikerima i dalje popularan sport.
Toplog subotnjeg jutra u maloj zajednici pod imenom Itoil, u Kentakiju, omanja grupa prati igru klikerima. Teren je napravljen od starog tepiha, dimenzija oko 6 puta 6 metara. Dva dvočlana tima igraju tzv. Tenesi skver. Oni čučeći sa neverovatnom snagom ispaljuju klikere veličine zrna grožđa, koristeći palac i kažiprst. Svrha je da se svih devet velikih klikera izguraju sa terena. Bak Hučins kaže da je ostao samo mali broj ovakvih terena za klikere.
“Oni stariji, pre mene su pre 60 godina igrali klikere u svojim dvorištima. Mi igramo drugačije, a ova igra koju sada igramo je nastala 1930ih”.
Skoro svi preostali klikeraši su stariji muškarci, mnogi uzrasta između 70 i 80 godina. Neki strahuju da bi ova igra uskoro mogla da izumre.
Ali nedaleko od granice između dve države, u okrugu Klej, u Tenesiju, Brajan Čeri, trener dva školska tima, uči mlađu generaciju kako da igra klikere.
“Obično se deca zainteresuju za to oko 10-te godine. Od 10-te do 14-te počinju da razvijaju snagu i način na koji zavrte kliker. Kada jednom počnu da igraju zaista zavole ovaj sport”.
Park “Standing Stone” u obližnjem Hilhamu, u Tenesiju, takođe pomaže u očuvanju tradicije igranja klikera. Park je već više od 30 godina sponzor nacionalnih turnira u igranju tzv. roli-houla. Čuvar Šon Hjuz tu igru zove kraljem svih igara klikera.
“Ako posmatrate klikere kao igru dame ili šaha, sve druge igre klikerima bile bi dame, a roli-houl bi bio šah. Bitna je strategija. Ne samo što morate da pogodite metu već morate i da imate strategiju, što je još bitnije”.
Dobar igrač ume da ispali kliker velikom snagom pa se i najbolji klikeri brzo okrnje ili polome. Većina ozbiljnih igrača sama pravi svoje klikere. Timoti Volden pravi svoje od lokalnog mlečnog kvarca.
“Skupljam ga u potocima i rečicama. Korita isušenih jezera su odličan izvor, zatim peščani nasipi gde je nivo vode opao, a kvarc dospeo u reku. Isečete deo tog kamena u veličini od jednog inča i onda ga obrađujete mašinom dok ne dobijete okrugao oblik”.
I pravljenje i igranje klikera zahteva vreme i posvećenost. Čuvar parka, Hjuz kaže da bi bilo šteta da taj sport nestane.
“Ranije su se igrali svuda, u školskim dvorištima, po kućama ali se igra postepeno gubila. Ali mi ne želimo da klikeri nestanu”.
Toplog subotnjeg jutra u maloj zajednici pod imenom Itoil, u Kentakiju, omanja grupa prati igru klikerima. Teren je napravljen od starog tepiha, dimenzija oko 6 puta 6 metara. Dva dvočlana tima igraju tzv. Tenesi skver. Oni čučeći sa neverovatnom snagom ispaljuju klikere veličine zrna grožđa, koristeći palac i kažiprst. Svrha je da se svih devet velikih klikera izguraju sa terena. Bak Hučins kaže da je ostao samo mali broj ovakvih terena za klikere.
“Oni stariji, pre mene su pre 60 godina igrali klikere u svojim dvorištima. Mi igramo drugačije, a ova igra koju sada igramo je nastala 1930ih”.
Skoro svi preostali klikeraši su stariji muškarci, mnogi uzrasta između 70 i 80 godina. Neki strahuju da bi ova igra uskoro mogla da izumre.
Ali nedaleko od granice između dve države, u okrugu Klej, u Tenesiju, Brajan Čeri, trener dva školska tima, uči mlađu generaciju kako da igra klikere.
“Obično se deca zainteresuju za to oko 10-te godine. Od 10-te do 14-te počinju da razvijaju snagu i način na koji zavrte kliker. Kada jednom počnu da igraju zaista zavole ovaj sport”.
Park “Standing Stone” u obližnjem Hilhamu, u Tenesiju, takođe pomaže u očuvanju tradicije igranja klikera. Park je već više od 30 godina sponzor nacionalnih turnira u igranju tzv. roli-houla. Čuvar Šon Hjuz tu igru zove kraljem svih igara klikera.
“Ako posmatrate klikere kao igru dame ili šaha, sve druge igre klikerima bile bi dame, a roli-houl bi bio šah. Bitna je strategija. Ne samo što morate da pogodite metu već morate i da imate strategiju, što je još bitnije”.
Dobar igrač ume da ispali kliker velikom snagom pa se i najbolji klikeri brzo okrnje ili polome. Većina ozbiljnih igrača sama pravi svoje klikere. Timoti Volden pravi svoje od lokalnog mlečnog kvarca.
“Skupljam ga u potocima i rečicama. Korita isušenih jezera su odličan izvor, zatim peščani nasipi gde je nivo vode opao, a kvarc dospeo u reku. Isečete deo tog kamena u veličini od jednog inča i onda ga obrađujete mašinom dok ne dobijete okrugao oblik”.
I pravljenje i igranje klikera zahteva vreme i posvećenost. Čuvar parka, Hjuz kaže da bi bilo šteta da taj sport nestane.
“Ranije su se igrali svuda, u školskim dvorištima, po kućama ali se igra postepeno gubila. Ali mi ne želimo da klikeri nestanu”.