Linkovi

Stogodišnjica rodjenja Stenlija Krejmera

  • Elizabet Li

Stenli Krejmer

Stenli Krejmer

Reditelj i producent Stenli Krejmer, autor legendarnog ostvarenja "Pogodi ko dolazi na večeru", snimao je filmove o nepopularnim temama u to vreme.

Ovog meseca, Holivud proslavlja sto godina od rođenja producenta i reditelja Stenlija Krejmera – čoveka koji je snimio više kontroverznih filmova i bavio se temama koje nisu bile popularne u njegovo vreme. Krejmer nije samo doveo u pitanje vrednosti američkog društva nego se i suprotstavio moćnim filmskim studijima, postavši nezavisni filmski stvaralac. Krejmer je preminuo pre više od 10 godina, ali njegovo nasleđe i dalje živi.

Stenli Krejmer snimao je filmove koji su privlačili pažnju ljudi, a ponekad i izazivali njihov bes.

Njegova žena Keren Šarp Krejmer seća se noći kada je održana premijera filma “Pogodi ko dolazi na večeru” 1967.

“Ljudi su čekali u redu, koji se protezao 15 blokova”.

Film se bavi temom međurasnog braka, što je 1960-ih bila provokativna tema.

“I Stenli i ja smo dobili dosta pošte sa porukama mržnje. Ljudi su nam pretili u restoranima. Otišli bismo na večeru, a neko bi prišao našem stolu i rekao – Vi ste gospodin Krejmer koji je snimio film ‘Pogodi ko dolazi na večeru’? Bolje se čuvaj, Krejmeru. Ništa nam se to ne sviđa”, priča Keren Krejmer.

Jan-Kristofer Horak je direktor Filmskog i televizijskog arhiva Kalifornijskog univerziteta u Los Anđelesu.

“U vreme kada je taj film snimljen, u 60 do 80 odsto država u ovoj zemlji i dalje su postojali zakoni koji su ljude koji stupe u međurasni brak proglašavali kriminalcima”.

U filmu je glumio Sidni Poatje, koji je, zajedno sa kolegom Luisom Gosetom džuniorom, došao na obeležavanje stogodišnjice rođenja Stenlija Krejmera.

“On je bio sjajna osoba, verovatno jedan od najizuzetnijih filmskih stvaralaca u Americi. Stalno smo učili nešto jedan od drugog”.

Krejmer je i pre filma “Pogodi ko dolazi na večeru” istraživao rasne odnose, i to često prikriveno, kaže Keren Šarp Krejmer. Ona se seća snimanja Krejmerovog filma “Dom hrabrih”.

“Morao je da krije predivnog afro-ameirčkog glumca Džejmsa Edvardsa koji je ležao na podu njegovog automobila svakog dana na putu za posao, i dok su se vraćali iz studija”.

Krejmer se bavio i durgim kontroverznim temama, kao što je Holokaust, u filmu “Suđenje u Nirmbergu”, o procesu pred tribunalom za ratne zločine, gde je suđeno najvišim nacističkim liderima zbog genocida nad evropskim jevrejima u Drugom svetskom ratu. U vreme kada se u Americi nije mnogo govorilo o Holokaustu, taj film je šokirao publiku.

Krejmer je takođe režirao “Nasledi vetar”- uhvativši se u koštac sa još jednom kontroverzom – predavanjem teorije evolucije Čarlsa Darvina. Film je zasnovan na čuvenom suđenju nastavniku iz Kentakija, koji je proglašen krivim zato što je predavao teoriju evolucije.

Nasledi vetar, u kome je glavnu ulogu tumačio Spenser Trejsi, nominovan je za četiri Oskara, međutim…

“Kritikovan je da se suviše koncentriše na svoje poruke, da su te poruke možda suviše očigledne, i da je snimao filmove poruke radi, umesto da snimi sjajan film, a da poruku suptilno provuče uz njega”, primećuje Horak.

Stenli Krejmer se penzionisao u svojim šezdesetim godinama, ali su njegovi filmovi osvojili 16 Oskara, a njihove teme uticale su na to kako Amerikanci razmišljaju i kako se ponašaju u pogledu pitanja koja su i danas relevantna.
XS
SM
MD
LG