Linkovi

Rad na očuvanju dagerotipija

  • Kejn Farabou

Dagerotipija Džejmsa Bjukenena, 15. predsednika SAD.

Dagerotipija Džejmsa Bjukenena, 15. predsednika SAD.

Naučnici u muzejskoj instituciji Smitsonijan udružili su se sa fizičarima iz Nacionalne laboratorije Argon, nedaleko od Čikaga, u proučavanju i čuvanju najstarijih fotografija.

Pojavom takozvane dagerotipije, u 19. veku, započela je era fotografije. Umesto višesatnih poziranja slikarima radi izrade portreta, mušterije su posle ukočenog sedenja od par minuta dobijale verne, iako crno-bele slike. Naučnici u muzejskoj instituciji Smitsonijan, u Vašingtonu, udružili su se sa fizičarima iz Nacionalne laboratorije Argon, nedaleko od Čikaga, u proučavanju tih najstarijih fotografija kojima preti opasnost da podlegnu zubu vremena.

Ova žena verovatno je bila tinejdžerka kada je sredinom 19. veka njen portret sačuvan na bakarnoj ploči prekrivenoj uglačanim slojem srebra.

„Bio je to prvi put da ste mogli da odete u studio da vas snime fotografski i da da pokazujete tu sliku, kaže Danijel Vajnberg, iz Knjižare Abraham Linkoln, u Čikagu.

On je video mnogo ovakvih dagerotipija, popularnih među kolekcionarima i istoričarima.

„Blistave su, skoro trodimenzionalne, da poželite da uđete u njih“, kaže Vajnberg.

On dodaje da su dagerotipije bile unikatne, ne kao današnje fotografije. Proces koji je izmislio francuski pronalazač Luj Dager ubrzo je počeo da menja život i u Americi.

Amerika je vrlo brzo zavolela dagerotipiju i Amerikanci su se rado slikali“, kaže Vajnberg.

Proširila se ovde kao požar. U roku od 20 godina snimljeno je na stotine hiljada dagerotipija“, priča Ed Vikenzi iz Smitsonijana.

Mnoge od najvažnijih sada se čuvaju u Instituciji Smitsonijan i u Kongresnoj biblioteci, uključujući snimak žene koju Ed Vikenzi zove Klara, iako njeno pravo ime nije poznato.

„Ne znamo joj ni ime ni prezime, niti iz koje je države“.

Jedino što je poznato je to da će njen lik nestati ako se ne zaustavi postepeno razlaganje potoosetljivog sloja.

Dagerotipija se sastoji od nanočestica koje rasipaju svetlost, što je na neki način slično sa sa današnjom tehnologijom, pa nas interesuje šta su fotografi u 19. veku nesvesno znali o nanotehnologiji“, kaže Vikenzi.

„Ti objekti imaju gotovo 200 godina i napravljeni su u vreme kada koncept nanotehnologije, pa čak i ta reč, nisu postojali“.

U Nacionalnoj laboratoriji Argon, kraj Čikaga, fizičar Volker Rouz i Ed Vikenzi usmeravaju snažan mlaz iks zraka na deliće dagerotipije.

„Iks zrake možemo da usmerimo na veoma male tačke što nam omogućava da sagledamo duboko u taj materijal“, kaže Rouz.

Tehnologija koja mi stoji na raspolaganju omogućava mi da proučavam veoma rane stadijume degradacije dagerotipskih ploča. One vremenom korodiraju, a mi moramo da shvatimo taj hemijski proces kako bismo naučili kako da ih sačuvamo za budućnost“, kaže Vikenzi.

Vikenzi se nada da će njegova studija pružiti odgovore istoričarima, restauratorima i kolekcionarima i pokazati im kako da sačuvaju stare fotografije kako bi buduća pokoljenja mogla da iz prve ruke vide i nauče kako se živelo u 19. veku.
XS
SM
MD
LG