Linkovi

Protest koji je promenio Ameriku

  • Kris Simkins

28. Avgusta 1963. godine, King je izgovorio svoj čuveni govor - „Ja imam san“, pred više od 250 hiljada ljudi u Vašingtonu. Taj događaj bio je prekretnica u američkoj istoriji.

Pre pedeset godina, borac za građanska prava i sveštenik Martin Luter King Mlađi, predvodio je marš koji je promenio živote svih Amerikanaca. 28. Avgusta 1963. godine, King je izgovorio svoj čuveni govor - „Ja imam san“, pred više od 250 hiljada ljudi u Vašingtonu. Taj događaj bio je prekretnica u američkoj istoriji.

Više od 250 hiljada ljudi iz cele zemlje okupilo se na maršu za jednaka građanska prava i radna mesta. Protest je održan u vreme velikih rasnih nemira, dok je zemlja nastojala da okonča dugo primenjivane zakone koji su diskriminisali Afroamerikance. Jedan od lidera pokreta Džesi Džekson kaže da je Martin Luter King Mlađi imao jasnu viziju simbolike marša.

“Ideja je bila da nam se ulije samopouzdanje i to je bilo veoma uspešno. Pokrenuti nas prema osvajanju slobode.”

Oni koji su prisustvovali skupu kažu da je atmosfera bila slavljenička. Brojni istoričari slažu se da je marš bio snažna poruka da je rasna diskriminacija na kraju. Jedan od aktivista pokreta, Vili Blu kaže da je događaj prevazišao njegova očekivanja.

“Prvi put u našoj istoriji mogli smo da se okupimo i jednoglasno iskažemo svoj stav i to je za mene najmoćnija stvar koja se ikada dogodila.”

“Imam san da su svi ljudi stvoreni jednaki”, glasi istorijska rečenica Martina Lutera Kinga.

King je stavio akcenat na borbu Afroamerikanaca za eliminisanje rasne segregacije i diskriminacije.

“Takođe, došli smo do ove presudne tačke da bismo podsetili Ameriku na hitnost sadašnjeg trenutka.”

Najuzbudljiviji trenuci govora bili su kada je King govorio o svojim ličnim željama za narod.

“Sanjam da će moje četvoro dece jednoga dana živeti u zemlji u kojoj ih se neće procenjivati prema boji kože već prema njihovom karakteru. To sanjam danas.”

Kongresmen Džon Luis, koji je takođe govorio na maršu, kaže da su Kingove reči bile uzbudjujuće.

“On je pretvorio te mermerne stepenice na Linkolnovom spomeniku u propovedaonicu modernih dana i sećam se kako je rekao da bi mogao da sanja danas san koji je duboko ukorenjen u američkom snu.”

“Sanjam da će se jednoga dana ova nacija podići i živeti u duhu istinskog značenja svojih verovanja”, poručio je King.

Dik Majls bio je među mnogim belcima koji su prisustvovali maršu.

“Mislim da niko od nas nije očekivao govor tako dramatičan kakav smo čuli. On je dirnuo sve prisutne.”

Marš na Vašington završen je Kingovim pozivom svim Amerikancima da dozvole da sloboda pobedi.

“Sloboda konačno, sloboda, dragi bože mi smo konačno slobodni.”

Džon Luis se seća da su se, dok su ljudi napuštali skup, lideri pokreta za gradjanska prava sasatali u Beloj Kući sa predsednikom Džonom Kenedijem.

“Tog popodneva predsednik Kenedi pozvao nas je u Belu Kuću. Bio je kao ponosni otac. Svakome od nas pojedinačno je rekao, uradio si dobar posao, a kada je stigao do doktora Kinga, rekao je, a ti si imao san.”

Tog istorijskog dana, Martin Luter King takodje je rekao: “Mislim da će ovaj marš biti upamćen kao jedna od većih ako ne i najvećih demonstracija za slobodu i ljudsko dostojanstvo ikada održanih u Sjedinjenim Državama”,

Istoričari smatraju da je Marš na Vašington bio miran i inspirativan protest koji je promenio Ameriku.
XS
SM
MD
LG