Linkovi

Odjeci izveštaja Amnesti Internešnela

  • Budimir Ničić

Pojedini Srbi sa Kosova smatraju da izveštaj Amnesti Internešnela o propustima UNMIK-a u nije iznenadjenje, ali ukazuje na potrebu da se utvrdi odgovornost i nastavi posao istrage sudbine nestalih Srba.

Izvestaj “Amnesti internernešnela“ koji je ukazao na neuspeh UNMIK-a u istragama nestalih civila, uglavnom Srba, nije ništa novo smatraju pojedini Srbi i Albanci sa Kosova. Iz UNMIK-a poručuju da je ta misija u to vreme bila administrativna.

Potpredsednik Skupštine Kosova Petar Miletić smatra da izveštaj Amnesti internešenela o tome da UNMIK nije istražio sudbinu nestalih Srba nije nikakvo iznenadjenje niti tajna, jer je kako kaže činjenica da UNMIK kada su u pitanju kidnapovani i ubijeni Srbi nije svoj posao obavio onako kako je trebao.

Mislim da nam Amnesti internešenel nije rekao ništa novo, mada je, u svakom slučaju, dobro, da se uvek podsete oni koji su bili najodgovorniji za istrage, da nisu istražili zločine nad Srbima, koji su se dešavali 1998. i 1999.godine. Zato bi bilo dobro, da oni koji su danas zaduženi za istrage o ratnim zločinima, a to je danas, u najvećoj meri EULEX i domaća policija, nastave taj posao”, kaže Miletić.

Rada Trajković takođe smatra da UNMIK jeste odgovoran što je sudbina mnogih nestalih i ubijenih Srba još uvek nerasvetljena i da to nije ništa novo. Ona smatra da pored međunarodnih postoje i neke bivše i sadašnje organizacije i institucije koje takođe imaju odgovornost i koje bi morale da budu, kako je kazala pokretači istraga, da bi ljudi koji su činili zločine, počeli da odgovaraju.

“Tu mislim na takozvanu Oslobodilačku vojsku Kosova, koja je u to vreme postojala i koja je u ovom trenutku, u stvari, postala formalna institucija. Mislim na one koji su u vrhu institucija Prištine, kako političkim, kako izvršnim, tako i bezbedonosnim i ostalim. To je ono, gde hoću da dam poentu. Mislim da bi bilo dobro da se, zaista, paralelno govori, i o jednom, i o drugom”, rekla je za Glas Amerike Rada Trajković.

Jedan od glavnih razloga zašto UNMIK nije bio uspešniji po pitanju istraga o nestalim licima je što je to pitanje vrlo često bilo političko, a ne pravno, smatra direktor Centra za Balkanske studije Fadilj Ljepaja. On za Glas Amerike kaže da istrage oko nestalih lica na Kosovu u to vreme i nisu bile prioritet UNMIK-a.

“UNMIK je tada imao druge prioritete, a to su da uspostavi mir i da izgradi institucije, što je i uradio. Među tim institucijama su i one koje treba da se bave tim pitanjima, a to su sudovi i mislim da je tek sada došlo vreme da se ta pitanja pravno otvore, a ne politički. Da ne budu stvar političke trgovine”, kazao je Ljepaja.

Izveštaj organizacije za zaštitu ljudskih prava Amnesti Internešnela zasnovan je na nalazima komisije za ljudska prava, koju je uspostavio sam UNMIK da istraži žalbe osoba koje smatraju da je civilna misija UN na Kosovu narušila njihova prava. Od početka ove godine, komisija je od 150 primljenih slučajeva razmotrila 20, a u 19 je utvrdjeno da je UNMIK narušio prava rodjaka otetih osoba, tako što nije sproveo adekvatnu istragu, navodi se u tom izvestaju.

Komentarišući izveštaj Amnesti internešenela portparol UNMIK-a Olivier Salgado kaže da UNMIK pridaje veliku važnost radu svoje Savetodavne komisije za ljudska prava. U pisanoj izjavi za Glas Amerike, Salgado je rekao da je šef UNMIK-a na vreme dao pozitivne odgovore na preporuke Savetodavne komisije za ljudska prava kada je Komisija otkrila da je UNMIK imao ispuste u zaštiti ljudskih prava u slučajevima nestalih.

“Šef UNMIK-a je objasnio da su se ti događaji odigrali u vreme kada je UNMIK bio administrativna misija. UNMIK više nema izvršnu vlast nad institutcijama i izvorima na Kosovu i da sada EULEX treba da nastavi istragu kako bi odgovorni bili procesuirani”, naveo je Salgado.
XS
SM
MD
LG