Linkovi

Mening osudjen na 35 godina zatvora

  • Glas Amerike

Bredli Mening na putu ka sudnici u Fort Midu pre izricanja presude, 21. avgusta 2013.

Bredli Mening na putu ka sudnici u Fort Midu pre izricanja presude, 21. avgusta 2013.

Američki vojnik Bredli Mening osudjen je na 35 godina zatvorske kazne zbog predaje velike količine poverljivih podataka grupi Vikiliks. U pitanju je bilo najveće odavanje državnih tajni u američkoj istoriji.

Vojni sudija, pukovnik Deniz Lind, izrekla je dugu zatvorsku kaznu Meningu u vojnoj bazi Fort Mid u Merilendu. Ona je navela da će 25-godišnji bivši obaveštajni analitičar biti nečasno otpušten iz vojske i da će morati da se odrekne vojnih primanja.

Meningu je pretilo čak 90 godina zatvora, dok su vladini tužioci tražili kaznu od šest decenija, a vojnikovi advokati molili za blažu kaznu kako bi se Meningu pružila prilika da se rehabilituje. Prema pravilima vojnog zatvora, za manje od devet godina imaće pravo da zatraži uslovno puštanje na slobodu.

Presudom je okončano tromesečno sudjenje i duga pravna bitka u vezi sa Meningovim namerama u vreme kada je otkrio više od 700,000 poverljivih dokumenata Vikiliksu. Medju dokumentima su bili diplomatski telegrami Stejt Departmenta kao i vojni izveštaji o bitkama u Iraku i Avganistanu. Na jednom video snimku video se američki helikopterski napad u kojem su ubijena dva civila.

Penzionisani pukovnik američkog vojnog vazduhoplovstva, Moris Dejvis, bivši glavni tužilac američke vlade u procesima protiv optuženih terorista koji se drže u bazi Gvantanamo na Kubi, svedočio je u korist Meninga. On je izjavio za Glas Amerike da je Mening zaslužio strogu kaznu zbog odavanja informacija, ali da su dokumenti koji je otkrio naneli Sjedinjenim Državama neprijatnost, više nego štetu.

"U tim poverljivim dokumentima nije bilo stvarne vrednosti za Al-Kaidu ili bilo koga drugog kada su mogli da odu na Gugl i dobiju iste te podatke. Mislim da to ne opravdava predaju tajnih dokumenata, ali ako se procenjuje šteta, teško je videti da li postoji neka ozbiljna šteta osim što je američka vlada obrukana."

Mening i njegovi advokati tvrde da je imao idealističke namere kada je objavio te informacije, verujući da može da otkrije istinu o američkom angažovanju u ratovima u Iraku i Avganistanu. Njegovi advokati takodje su rekli da je njegova kriza identiteta, s obzirom da je homoseksualac, doprinela njegovim postupcima u vreme kada su SAD izbacivale iz vojske osoblje otvorenog homoseksualnog opredeljenja.

U izvinjenju koje je izneo u sudnici prošle nedelje, Mening je rekao sudiji Lind - "Verovao sam da ću pomoći ljudima, a ne da ću im nauditi."

Medjutim, vladini tužioci su Meninga nazvali "odlučnim insajderom" koji je u roku od nekoliko nedelja dok je bio rasporedjen u Iraku počeo rad na otkrivanju obimne zbirke informacija Vikiliksu i njegovom osnivaču Džulijanu Asanžu. Tužioci su njegovo objavljivanuje informacija nazvali "destruktivnim po američke interese."

Prošlog meseca Lind je Meninga proglasila krivim na osnovu 20 od 22 tačke optužnice, ali ne i pomaganje neprijatelja, najtežu optužbu koja je nosila mogućnost doživotne robije bez prava na pomilovanje.

Po američkoj vojnom pravu, zatvorenicima može da bude odbijeno od kazne 120 dana godišnje zbog dobrog ponašanja, ali moraju da odsluže barem trećinu svoje kazne pre nego što imaju pravo da podnesu zahtev za puštanje na uslovnu slobodu. Meningu će se računati tri i po godine koje je već proveo iza rešetaka.

Vikiliks je presudu nazvao "strateškom pobedom" budući da će Mening imati pravo na pomilovanje za manje od devet godina.

Bredli Mening je privukao malu grupu pristalica koje ga smatraju uzbunjivačem koji je legitimno otkrio neprijatne istine iz ratnog vremena, za koje vlada nije želela da izadju na videlo. Neki od njih su uzvikivali poruke podrške dok su Meninga čuvari izvodili iz sudnice.

Ishod Meningovog procesa pomno se prati dok se SAD suočavaju sa novim otkrivanjem informacija proteklih nedelja, kada je bivši saradnik obaveštajne službe Edvard Snouden obelodanio informacije o tajnim špijunskim programima koje sprovodi američka Nacionalna obaveštajna agencija. Snouden trenutno živi u Rusiji gde ima privremeni azil.
XS
SM
MD
LG