Generalna skupština Ujedinjenih nacija sutra treba da glasa o molbi Palestinaca da poboljšaju svoj status u Svetskoj organizaciji, čemu se protive Sjedinjene Države i Izrael. Zahtev Palestinaca podržaće međutim Španija, Francuska, Danska, Švajcarska, a podršku nagoveštavaju i Rusija i Kina.
Palestinci dugo pokušavaju da uspostave nezavisnu državu na teritorijama koje je Izrael okupirao posle rata 1967. godine. Odnedavno, palestinski zvaničnici na Zapadnoj obali su otpočeli kampanju da u Ujedinjenim nacijama dobiju status takozvane „zemlje posmatrača“.
„Idemo u Ujedinjene nacije da poboljšamo status Palestine kao zemlje posmatrača u Svetskoj organizaciji i to je prvi korak ka dostizanju naših palestnskih prava“, saopštio je palestinski predsednik Mahmud Abas.
Palestinci su prošle godine pokušali da dobiju status punopravne članice Ujedinjenih nacija, ali je to sprečeno u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. Palestinci kažu da bi ih poboljšan status u Ujedinjenim nacijama doveo u bolju poziciju u pregovorima sa Izraelom. Main Rašid Arejkat je predstavnik Palestinske oslobodilačke organizacije u Sjedinjenim Državama.
„Sedećemo ravnopravno sa ostalima kao okupirana država-članica Ujedinjenih nacija od strane druge članice Svetske organizacije. To je tačno novi politički obrazac koji želimo da stvorimo, da bismo došli do političkog rešenja sukoba.“
Palestinska molba će se rešavati posle nedavne razmene raketnih i vazdušnih napada između Izraela i Hamasa, koji kontroliše Pojas Gaze. Umerena Palestinska uprava nema mnogo uticaja u Gazi.
Iako se prekid vatre trenutno održava, analitičari kažu da je po svemu sudeći mnogim Palestincima važniji oružani otpor, nego pregovori sa Izraelom. Abas izgleda da nema mnogo opcija za skretanje svetske pažnje na Palestinsku upravu. Ejron Dejvid Miler je naučni saradnik u Centru „Vudro Vilson“ u Vašingtonu.
„Mislim da je u ovom trenutku to jedina karta na koju Abas mora da igra. Hoću da kažem da je on poslednji Palestinac koji vidi bilo kakvu korist od ovog predloga. On razume da će na posletku to doneti mnogo veću nevolju nego korist.“
Miler kaže da će glasanje u Ujedinjenim nacijama verovatno naljutiti američki Kongres, koji bi mogao da preduzme mere za prekid pomoći Palestincima. Izrael bi mogao da uzvrati ubrzavanjem izgradnje jevrejskih naselja na Zapadnoj obali ili prekidom isplate prihoda od poreze koju ubira za Palestince.
„Biće teže privoleti Izrael da se vrati za pregovarački sto, ako se ovo sprovede. Izraelci su to rekli veoma, veoma jasno. To je jedan od razloga zbog kojih mislimo da je to rđav, kratkovid potez“. naglasila je portparolka Državnog sekretarijata Viktorija Nuland.
Ako molba bude izneta na glasanje, analitičari predviđaju da će Palestinci u Generalnoj skupštini dobiti ubedljivu većinu.
Palestinci dugo pokušavaju da uspostave nezavisnu državu na teritorijama koje je Izrael okupirao posle rata 1967. godine. Odnedavno, palestinski zvaničnici na Zapadnoj obali su otpočeli kampanju da u Ujedinjenim nacijama dobiju status takozvane „zemlje posmatrača“.
„Idemo u Ujedinjene nacije da poboljšamo status Palestine kao zemlje posmatrača u Svetskoj organizaciji i to je prvi korak ka dostizanju naših palestnskih prava“, saopštio je palestinski predsednik Mahmud Abas.
Palestinci su prošle godine pokušali da dobiju status punopravne članice Ujedinjenih nacija, ali je to sprečeno u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. Palestinci kažu da bi ih poboljšan status u Ujedinjenim nacijama doveo u bolju poziciju u pregovorima sa Izraelom. Main Rašid Arejkat je predstavnik Palestinske oslobodilačke organizacije u Sjedinjenim Državama.
„Sedećemo ravnopravno sa ostalima kao okupirana država-članica Ujedinjenih nacija od strane druge članice Svetske organizacije. To je tačno novi politički obrazac koji želimo da stvorimo, da bismo došli do političkog rešenja sukoba.“
Palestinska molba će se rešavati posle nedavne razmene raketnih i vazdušnih napada između Izraela i Hamasa, koji kontroliše Pojas Gaze. Umerena Palestinska uprava nema mnogo uticaja u Gazi.
Iako se prekid vatre trenutno održava, analitičari kažu da je po svemu sudeći mnogim Palestincima važniji oružani otpor, nego pregovori sa Izraelom. Abas izgleda da nema mnogo opcija za skretanje svetske pažnje na Palestinsku upravu. Ejron Dejvid Miler je naučni saradnik u Centru „Vudro Vilson“ u Vašingtonu.
„Mislim da je u ovom trenutku to jedina karta na koju Abas mora da igra. Hoću da kažem da je on poslednji Palestinac koji vidi bilo kakvu korist od ovog predloga. On razume da će na posletku to doneti mnogo veću nevolju nego korist.“
Miler kaže da će glasanje u Ujedinjenim nacijama verovatno naljutiti američki Kongres, koji bi mogao da preduzme mere za prekid pomoći Palestincima. Izrael bi mogao da uzvrati ubrzavanjem izgradnje jevrejskih naselja na Zapadnoj obali ili prekidom isplate prihoda od poreze koju ubira za Palestince.
„Biće teže privoleti Izrael da se vrati za pregovarački sto, ako se ovo sprovede. Izraelci su to rekli veoma, veoma jasno. To je jedan od razloga zbog kojih mislimo da je to rđav, kratkovid potez“. naglasila je portparolka Državnog sekretarijata Viktorija Nuland.
Ako molba bude izneta na glasanje, analitičari predviđaju da će Palestinci u Generalnoj skupštini dobiti ubedljivu većinu.